Poboljšanje potrebno i Zakonu i e-Portalu o javnim nabavkama

Godinu dana nakon početka rada Portala javnih nabavki, NALED i udruženje “Ponuđači Srbije”, sproveli su anketu među naručiocima i ponuđačima o doprinosu novog portala i Zakona o javnim nabavkama.

Ankete su sprovedene u okviru kampanje „Mesec javnih nabavki“, obuhvatile su 250 ponuđača i 155 naručilaca.

Dve trećine ponuđača zna da se nabavke sada sprovode online, a čak 90 odsto smatra da je portal doprineo unapređenju efikasnosti javnih nabavki. Ipak, žele dalje unapređenje transparentnosti i pojednostavljenje procedura kako bi u većoj meri učestvovali u postupcima.

Zakon o javnim nabavkama drastično je promenio, ali i olakšao način konkurisanja na tenderu, gde ponuđači iz formalnog načina putem papira i fizičkog prisustva mogu samo elektronski da podnesu ponudu. Međutim ovakav način doneo je i probleme ponuđačima koji nisu imali vremena da se pripreme za primenu novog Zakona. Ni naručioci, kao ni ponuđači ne znaju kako da se registruju na e-potalu.

“Naše objašnjene je da zbog komplikovanih procedura javnih nabavki ni ponuđači ni naručioci nisu hteli bez prethodne pripreme da se upuštaju u nešto novo, što je rezultiralo padom broja ponuđača koji su učestvovali na tenderima od početka uspostavljanja e-Portala za javne nabavke”, kaže predsednica udruženja „Ponuđači Srbije“ Jasmina Marković.

Ona dodaje da je novi Zakon o javnim nabavkama doneo i promenu u načinu dokazivanja.

“Do sada je sve bilo formalno. Sve se dokazivalo tako što se fizički skuplja i fizički predaje dokumentacija, pa onda to naručilac fizički proverava. Sada se sve dokazuje putem jedne e-izjave koju prilažu ponuđači. Formiranje e-izjave jeste lako, ali samo ako ste informatički obučeni. Tako da su ponuđačima neophodne dodatne obuke kako bi mogli više da učestvuju u procesima javnih nabavki. Takođe, ono što je prednost te izjave jeste to što do nabavke u vrednosti do pet miliona dinara niste u obavezi da tražite dokaze od ponuđača”, objašnjava Marković.

Ali sa druge strane, u praksi dolazi do problema kada ponuđači dostave netačne podatke u e-izjavi.

“Dobijali smo pritužbe od naručilaca koji kažu da su ponuđači u toj e-izjavi dali netačne podatke i da oni nemaju kapacitet koji tvrde da imaju. Problem u praksi je i taj što nemate nekog ko je nadležan da to reši. Naručioci i kada imaju saznanja da je neki ponuđač dao lažnu izjavu ne žele da pokreću ni krivične ni prekršajne postupke jer ne žele takvu komplikaciju. Takođe, veliki broj ponuđača odustaje od učestvovanja u javnim nabavkama jer smatraju da se već unapred zna koji će ponuđač biti izabran”, objašnjava Jasmina Marković.

Predstavljajući rezultate ankete, koordinator za regulatornu reformu u NALED-u Nikola Komšić rekao je da bi bolja kontrola, transparentnost i primena drugih kriterijuma, osim cene, motivisala ponuđače da se aktiviraju u postupku javnih nabavki.

„S druge strane, naručioci kažu da kriterijum kvaliteta ne koriste češće, jer nemaju model na osnovu kojeg bi postavili nabavku, smatraju da su takve nabavke rizičnije ili ističu da nisu dovoljno obučeni da ih organizuju“, objasnio je Komšić.

Zadovoljstvo transparentnošću javnih nabavki izrazilo je više naručilaca od ponuđača. Najmanje tri petine ponuđača i četiri petine naručilaca ima pozitivno mišljenje o svakom od aspekata javnih nabavki.

Rezultati ankete pokazuju i da više od devet od deset naručilaca smatra da su novi Zakon o javnim nabavkama i Portal za javne nabavke unapredili sprovođenje postupka javnih nabavki.

Registar koji bi trebalo da omogući lakše i brže organizovanje javnih nabavki koristi samo polovina anketiranih ponuđača.

Ponuđači kao glavne mane sistema javnih nabavki navode nedostatak transparentnosti, komplikovane procedure, previše dokumentacije, kao i moguće manipulacije.

Koordinator za regulatornu reformu u NALED-u Nikola Komšić naveo je i da je u sprovedenom istraživanju najviše učestvovalo ponuđača kao što su mala, srednja i velika preduzeća iz sektora usluga, trgovine i proizvodnje, a najveću grupu naručilaca činili su pravosudni organi, obrazovne i zdravstvene ustanove, javna preduzeća i lokalne samouprave.