Porez mora da se plati i na prodaju sopstvenih knjiga

Zakonom o trgovini propisane su kazne od 50.000 do 150.000 dinara za fizičko lice koje se bavi nelegalnom trgovinom, pa makar to bila i prodaja sopstvenih knjiga čije izdavanje je finansirano iz sopstvenih izvora.

Poreski savetnik Zvezdana Pisarević u razgovoru za Biznis.rs kaže da su knjige roba, a prodaja robe je definisana Zakonom o trgovini.

“Zakon o trgovini ne ulazi u to kako je roba nastala, kojim procesom finansiranja i slično. Roba je dobro koje se prodaje u nepromenjenom stanju i to je to. Prodaja knjiga je prodaja robe. Ali, ukoliko je reč o prodaji sopstvene imovine, recimo imam knjigu i hoću da je prodam nekome, onda je to prodaja od slučaja do slučaja i ne smatra se trgovinom”, objašnjava Pisarević.

Nekada su knjige objavljivale samo izdavačke kuće i tada su kvalitetni pisci mogli da žive od svog honorara.

“Sada je došlo neko drugo vreme. Sada pisac, ako hoće da objavi knjigu, mora sam da finansira izdavanje. Da li će to biti od sponzorstva ili od ličnih sredstava – nevažno je. Retke su izdavačke kuće koje hoće da, samo posebnim piscima, objave knjigu bez njihovog finansijskog učešća. A takvi „srećnici“ umesto honorara dobiju određen broj odštampanih primeraka, sa kojima mogu da rade šta žele”, navodi Pisarević.

Pisci svoje knjige delom poklanjaju prijateljima, a veći deo prodaju na promocijama svog književnog dela. I u tome ne vide ništa loše, nikakav prekršaj ili prestup. Drago im je kad neko hoće da poseduje knjigu sa autogramom kupca. Međutim, takva vrsta prodaje knjiga je trgovina.

“Zakonom o trgovini definisano je da trgovinu mogu da obavljaju pravna lica i preduzetnici, što znači svi privredni subjekti koji su upisani u Registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre. Takođe, prema propisima trgovinom mogu da se bave i fizička lica koja u vidu zanimanja obavljaju delatnost slobodne profesije uređenu posebnim propisima”, objašnjava naša sagovornica.

Ona ističe da, prema tome, samo književnici koji su članovi reprezentativnog udruženja, kojima je to slobodna profesija, mogu da prodaju svoje knjige na promocijama, ali samo u ime Udruženja čiji su članovi.

Sa druge strane, domaći književnici smatraju da država pre svega treba da donese takve mehanizme koji bi pomogli mladim autorima, piscima, da objave svoju prozu ili poeziju. Mladi pisci, po stažu, retko imaju podršku i sami iz svog džepa finansiraju knjigu.

“Knjižare uzimaju značajan procenat od prodaje, te je autoru potrebno da proda 1.000 knjiga da bi vratio uloženo, što je za nekog ko tek ulazi u taj svet skoro nemoguće. Izuzeci postoje, ali su retki”, navodi jedan od domaćih pisaca mlađe generacije.

On dodaje da je besmisleno naplaćivati porez nekome ko se bori za kulturne vrednosti i opstanak pisane reči, ako uslovi nisu za sve isti.

“Država treba da stimuliše kulturu i književnost, a ne da udara po džepu ionako siromašne pisce, jer od pisanja ne može da se živi. Mogu samo oni koji imaju ime i velike sponzore, a njih ima jako malo. Među njima su i neki ljudi kojima uopšte nije mesto u knjižarama, poput pevača Ace Lukasa ili starleta. To su ljudi koji učestvuju u pojedinim šou programima koji promovišu bahatost, nevaspitanje, govor mržnje, a i sami nisu neki primer deci koja rastu u ovoj zemlji”, naglašava naš sagovornik.

Samostalni umetnik je fizičko lice koje samostalno, u vidu zanimanja, obavlja umetničku delatnost i kome je reprezentativno udruženje u kulturi utvrdilo status lica koje samostalno obavlja umetničku delatnost.

“Ovo je posebno važno jer fizička lica – umetnici, koji su upisani u registar reprezentativnog udruženja, imaju svojstvo trgovca u smislu Zakona i mogu da prodaju sopstvena dela u skladu sa zakonom. U tom slučaju, trgovac kupuje robu od udruženja. Udruženje izdaje preduzetniku račun i prima uplatu, te na kraju isplaćuje autoru honorar”, objašnjava poreska savetnica Zvezdana Pisarević.

Ona dodaje da treba napraviti razliku u odnosu na prihode koje fizičko lice ostvari od prodaje svoje imovine koja ne podlaže oporezivanju.

“Prodaja „od slučaja do slučaja“ znači da fizičko lice vrši promet uz naknadu (prodaju) predmeta sopstvene imovine i da je promet sporadičnog karaktera (prodaja ad hoc), s tim da je obveznik (fizičko lice) dužan da isplatiocu prihoda podnese odgovarajuću verodostojnu dokumentaciju, odnosno dokazno sredstvo da prodaje pojedine predmete sopstvene imovine. U tom smislu kao dokazno sredstvo može da se prihvati svaki verodostojan dokument, odnosno dokazno sredstvo iz kojeg nesporno proizilazi činjenica da se radi o predmetima sopstvene imovine (račun, izjava o vlasništvu i sl.)”, kaže Pisarević.

Međutim, ukoliko se radi o prihodima koje od prodaje predmeta fizičko lice ne ostvaruje „od slučaja do slučaja“, već se prodajom bavi u vidu stalne aktivnosti (npr. pribavljanje, odnosno sakupljanje određenih stvari radi daljeg prometovanja), nezavisno od toga da li je ona kao delatnost registrovana kod nadležnog organa, taj prihod je predmet oporezivanja porezom na dohodak građana.

“Fizičko lice ne može samostalno da prodaje knjige, već tu prodaju mora da vrši reprezentativno udruženje čiji je član. Udruženje treba da, na osnovu prihoda od prodatih knjiga, obračuna poreze i doprinose, podnese poresku prijavu na prihod od autorskog honorara i autoru isplati razliku. Sve je propisano zakonima, svaki prihod je oporeziv. To što neko ne poznaje zakone ne spašava ga od krivične odgovornosti”, zaključuje Zvezdana Pisarević.