Kakav je poreski tretman beskamatnih pozajmica među preduzećima?

U poslovanju se dešavaju situacije kada može doći i do ispravke vrednosti potraživanja koja prethodno nisu bila uključena u prihode.

Iako zakon predviđa mogućnost takvog postupanja, okolnosti jednog konkretnog slučaja pokrenule su znatno dublju dilemu od one koja se na prvi pogled čini tehničkom.

Prema članu Zakona o porezu na dobit pravnih lica, poreski obveznik može da prizna rashod po osnovu ispravke vrednosti potraživanja čak i kada ta potraživanja nisu bila uključena u prihode, pod uslovom da je od dana dospelosti prošlo najmanje 60 dana. Reč je o privremenom rashodu – potraživanje ostaje u knjigama, ali se za tu izveštajnu godinu evidentira obezvređenje. Za trajni otpis potrebni su dodatni uslovi.

Dakle, norma postoji. Međutim, mišljenje Ministarstva finansija ne bavi se osporavanjem tog člana, niti roka od 60 dana. Fokus je premešten na pitanje – zbog čega gubitak uopšte nastaje?

U konkretnom slučaju, društvo A, registrovano za iznajmljivanje poslovnog prostora i pružanje IT usluga, u periodu od 2019. do 2024. godine odobrilo je nepovezanom društvu B beskamatne pozajmice u ukupnom iznosu od 1,5 milijardi dinara. Između ta dva društva nije postojao nijedan drugi poslovni odnos – nije bilo prometa dobara, nije bilo usluga, nije bilo zajedničkih projekata. Postojale su samo pozajmice.

Od ukupno plasiranog iznosa vraćeno je 64,6 miliona dinara, odnosno svega 4,31 odsto. Istovremeno, izvršena je ispravka vrednosti u visini od 1,25 milijardi dinara, što čini 83,33 procenata ukupnih potraživanja. Naknadno je naplaćeno 40,1 milion dinara – oko 3,2 odsto od ispravljenih potraživanja – i taj iznos je evidentiran kao prihod u godini naplate kroz ukidanje obezvređenja.

Problem, međutim, ne leži samo u procentima. Društvo A je iz godine u godinu nastavilo da odobrava nove beskamatne pozajmice istom dužniku, i to bez aneksa ugovora, bez pokretanja postupaka prinudne naplate i bez pokušaja da se prethodni dugovi sistemski reše. Nakon isteka 60 dana sledila bi ispravka vrednosti i umanjenje poreske osnovice. U narednom periodu eventualna naplata povećavala bi prihode, ali je obrazac ostajao isti.

Upravo tu Ministarstvo vidi suštinski problem. U svom mišljenju navodi da se u ovom slučaju ne radi o rashodu nastalom kao posledici poslovnog rizika, već o modelu koji sistemski generiše rashode. Prema oceni Ministarstva, ekonomska suština transakcija nije bila ostvarenje dobiti. Odobravanje beskamatnih zajmova licu sa kojim ne postoji drugi poslovni odnos, uz kontinuiranu praksu ispravke vrednosti i smanjenja oporezive dobiti, ukazuje na odsustvo namere da se prihod zaista ostvari.

Pozivanje na Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje dodatno pojačava argumentaciju. Rashod, prema tom okviru, treba da proistekne iz smanjenja ekonomskih koristi i da bude povezan sa poslovnim aktivnostima usmerenim na ostvarenje dobiti. U ovom slučaju, ocenjuje Ministarstvo, takva veza nije postojala.

Posebno je naglašeno da rukovodstvo društva A, uprkos dugogodišnjem izostanku naplate, nije menjalo poslovnu politiku prema dužniku. Naprotiv, nastavilo je sa novim pozajmicama. Time je, prema stavu Ministarstva, potkopana tvrdnja da je reč o nepredviđenom poslovnom riziku. Ako se kreditni odnos uporno održava bez realnih izgleda za naplatu i bez ugovorene kamate, teško je govoriti o tržišnoj logici.

Ministarstvo se pritom poziva i na član 7a tačka 8) Zakona, koji predviđa da se rashodi koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti ne priznaju za poreske svrhe. U ovom slučaju zaključeno je da pozajmice nisu deo delatnosti usmerene na ostvarenje dobiti, da ne postoji stvarni kreditni rizik, već odsustvo namere naplate, te da kontinuirano odobravanje novih zajmova poništava argument o gubitku.

Formalni uslov iz člana 16. stav 7. – protek roka od 60 dana – bio je ispunjen. Ipak, to nije bilo dovoljno da rashod bude priznat. Prema oceni Ministarstva, ispravke vrednosti nisu sprovedene u skladu sa računovodstvenim načelom „suština iznad forme“.

Poreska savetnica Bojana Subotić kaže da je važno je istaći da se ovo mišljenje odnosi na konkretan, izrazito specifičan model ponašanja.

„Ne znači da će svaka ispravka potraživanja koja prethodno nije bila prihod automatski biti osporena. Zakon i dalje dozvoljava ispravku i otpis potraživanja, uz ispunjenje propisanih uslova“, objašnjava Subotić.

Naša sagovornica kaže da se granica između legitimnog poslovnog rizika i zloupotrebe instituta ispravke vrednosti ne povlači isključivo datumom dospelosti i protekom 60 dana.

„Ona se traži u odgovoru na pitanje da li je konkretna transakcija zaista deo delatnosti usmerene ka dobiti – ili je reč o mehanizmu koji bilans koristi kao alat za poreski efekat“, zaključuje Subotić.