Kako primena ESG kriterijuma oblikuje poslovanje finansijskih institucija?

U aprilu 2021. godine Evropska komisija je objavila predlog nove direktive za nefinansijsko izveštavanje – Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti (Corporate Sustainability Reporting Directive – CSRD), koja ima za cilj da poboljša doslednost, uporedivost i transparentnost nefinansijskih informacija kompanija koje posluju unutar EU.

Direktiva zahteva od preduzeća da daju podatke o svojim performansama u oblasti zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja (ESG).

Na desetoj međunarodnoj naučnoj konferenciji FINIZ 2023, koja je početkom decembra održana u Beogradu, jedna od tema bila je uspostavljanje jasne i detaljne EU taksonomije – klasifikacionog sistema za održive aktivnosti.

EU taksonomija je sistem klasifikacije održivih ekonomskih aktivnosti koji je razvila Evropska unija. Ona ima za cilj usmeravanje privatnih investicija ka aktivnostima koje doprinose šest ključnih ciljeva EU u oblasti klime i životne sredine, kao što su ublažavanje klimatskih promena, prilagođavanje na klimatske promene, održiva upotreba vodnih i morskih resursa, cirkularna ekonomija, prevencija i kontrola zagađenja, kao i zaštita i obnavljanje ekosistema.

EU taksonomija kompanijama donosi i određene zahteve za objavljivanjem informacija.

“Od kompanija se očekuje da obelodane procenat svojih aktivnosti, kao što su sva tri indikatora uspešnosti poslovanja preduzeća ili KPI (key performance indicator), čak iako su niski ili nula. Takođe, očekuje se da objave podatke o kapitalnim izdvajanjima (Capex), planirane aktivnosti radi povećanja usklađenih aktivnosti, zatim izveštavanje o prihodima i operativnim troškovima”, naveo je dr Nebojša Jeremić.

Sve ove aktivnosti i nefinansijsko izveštavanje u okviru EU taksonomije utiču i na poslovanje finansijskih institucija.

Prema procenama, klimatske promene su već povećale troškove osiguranja za 20-30 milijardi dolara godišnje. Osiguravajuće kuće sve više uključuju klimatske faktore u procenu rizika.

“Svetska banka je uvela „cenovnik ugljenika“ kojim se projekti koji emituju više CO2 ocenjuju kao rizičniji pri davanju kredita, dok mnogi penzioni i investicioni fondovi povlače novac iz kompanija koje zagađuju životnu sredinu i ulažu u obnovljive izvore energije. Centralne banke razmatraju klimatske promene kao makroekonomski rizik i preteću nestabilnost finansijskog sistema, ako se mere ne preduzmu na vreme”, jedan je od zaključaka konferencije.

Klimatske promene predstavljaju rizik za finansijski sektor. Prema izveštaju Svetske banke, broj registrovanih štetnih događaja u sektoru osiguranja povezanih sa vremenskim prilikama se utrostručio, a isplaćene premije od strane osiguravajućih kuća su se upetostručile (uzimajući u obzir i inflaciju) od 1980. godine.

Porast nivoa mora od 20 centimetara uslovio je značajno povećanje šteta od uragana u Sjedinjenim Američkim Državama.. Postoji i rizik od „uninsurable world“, u kojem će biti teško ili nemoguće dobiti bilo kakvu vrstu osiguranja.

“Finansijske institucije sve više prepoznaju važnost održivog razvoja. Mnoge banke, osiguravajuće kuće i druge finansijske institucije usvajaju politike koje promovišu održivost i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Postoje i inicijative poput Principa održivog osiguranja i Principa odgovornog investiranja, koje promovišu održivost u finansijskom sektoru”, rekli su stručnjaci na događaju.

Ulaganja u primenu ESG kriterijuma

Početkom 2024. godine na snagu stupa direktiva EU o dubinskoj analizi korporativne održivosti, gde je definisano više od 20 zahteva koji se odnose na zabranu kršenja ljudskih prava i više od deset zahteva u vezi sa uticajem na životnu sredinu.

Investitori su u 2020. godini uložili 51 milijardu dolara u ESG-impact fondove, što je u roku od godinu dana više nego udvostručilo ulaganja u projekte koji su provereno u skladu sa ESG kriterijumima.

Dugoročne prednosti unapređenja ESG-a očigledne su i kompanijama – prema istraživanju PwC-a, 92 odsto biznis ispitanika slaže se da će kompanije posvećene primeni ESG politike nadmašiti konkurente koji to nisu. Naći balans između ulaganja u rast i ulaganja u ESG ciljeve, tvrde stručnjaci, najveći je izazov.

Poslovni konsultant Veljko Davidović kaže da je prenaglašena pažnja na ESG izveštavanju, jer to zahtevaju eksterni stejkholderi (interesne strane), a zanemareno je samo poslovanje u skladu sa ESG.

“Prvi korak je usaglasiti svakodnevnu poslovnu praksu i strateške odluke sa širokim ESG konceptom, a zatim izveštavati o tome. ESG stavlja dobrobit ljudi (zaposlenih, saradnika, zajednice) pre profita i to je njegova glavna poruka – People before Processes (ljudi pre procesa)”, navodi Davidović.