Kojim obveznicima prete privremene mere obezbeđenja naplate poreza?

Poreska uprava u Srbiji ima mehanizam kojim može da zaštiti interese države i obezbedi buduću naplatu poreza – takozvane privremene mere obezbeđenja.

Iako se porez u tim situacijama još ne duguje ili čak nije konačno utvrđen, ove mere se uvode onda kada poreski organ proceni da postoji realan rizik da bi naplata mogla biti otežana ili potpuno onemogućena.

Reč je o situacijama u kojima je poreski postupak već pokrenut – najčešće kroz kontrolu ili postupak utvrđivanja poreske obaveze – ali još nije okončan. Ukoliko Poreska uprava u tom periodu uoči ponašanje koje ukazuje da bi poreski obveznik mogao da raspolaganjem imovinom, prebacivanjem novca ili drugim radnjama „izmakne“ budućoj naplati, može reagovati odmah, bez čekanja da porez formalno dospe.

Zakonski okvir za ovakvo postupanje daje Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. On propisuje da se privremene mere mogu uvesti rešenjem poreskog organa i pre nego što je porez obračunat ili dospeo, ukoliko postoji opasnost da će naplata biti problematična.

Kako objašnjava poreski savetnik i pravnik Jovan Pavlović, Poreska uprava posebno obraća pažnju na način na koji se evidentiraju troškovi i prihodi. Kontrole su često usmerene na troškove iskazane po primljenim računima, bilo da su oni izdati od domaćih ili inostranih dobavljača. Ukoliko se utvrdi da ti troškovi nisu nastali u svrhu obavljanja delatnosti, to može biti jedan od glavnih razloga za uvođenje privremenih mera.

Poseban fokus stavlja se i na neiskazane prihode. Tokom kontrole proverava se da li su svi prihodi, naročito oni po osnovu naplate sopstvenih potraživanja ili u ime trećih lica, pravilno evidentirani. Ako deo novca nije prosleđen trećem licu do kraja kontrolisanog perioda ili nije adekvatno prijavljen, Poreska uprava to može protumačiti kao osnov za dodatno obezbeđenje naplate.

“U takvim slučajevima privremene mere omogućavaju brzo i efikasno delovanje kada postoji sumnja na poreske nepravilnosti“, ističe Pavlović.

Među okolnostima koje Poreska uprava često ocenjuje kao otežavajuće nalaze se i plaćanje poreza na dobit u manjem iznosu od propisanog, neposedovanje vrednije imovine, česte promene sedišta firme, kao i nedostatak opreme neophodne za obavljanje delatnosti.

“Takođe, ova mera može biti upotrebljena i kada je reč o nepravilnim knjigovodstvenim zapisima, netransparentnim finansijskim transakcijama, sumnjivim novčanim tokovima i naglim promenama vlasničke strukture”, objašnjava poreski savetnik.

Kada su jednom uvedene ove mere mogu trajati sve dok se porez, radi čije su naplate ustanovljene, ne izmiri ili dok poreski obveznik ne ponudi adekvatno sredstvo obezbeđenja. Zakon predviđa više mogućnosti – od hipoteke na nepokretnostima i zaloge na pokretnim stvarima, preko neopozive bankarske garancije i jemstva, do različitih oblika menica uz odgovarajuća obezbeđenja.

Iako poreski obveznik ima pravo da se žali na rešenje o uvođenju privremenih mera, ta žalba ne odlaže njihovo izvršenje. Drugim rečima, mere ostaju na snazi sve dok se žalbeni postupak ne okonča ili dok se ne steknu uslovi za njihovo ukidanje.

“Razumevanje načina i razloga zbog kojih Poreska uprava poseže za privremenim merama važno je za preduzetnike i privrednike u Srbiji, jer im omogućava da na vreme prepoznaju rizike i izbegnu ozbiljne posledice po poslovanje”, zaključuje poreski savetnik Jovan Pavlović.