Kolike troškove sa istom zaradom imaju frilenseri, paušalci i preduzetnici na ličnoj zaradi?

Završetkom trećeg kvartala – 30. septembra, frilenseri imaju rok od trideset dana da podnesu poresku prijavu i plate poreze i doprinose.

U izveštaju na sajtu Frilenseri stoji da je do kraja jula podneto 3.400 poreskih prijava što, prema rečima poreznika, znači da su se radnici na internetu ili odlučili da svoje poslovanje nastave u nekom drugom obliku, kao što je preduzetništvo, ili nisu dovoljno informisani o svojim poreskim obavezama.

Koliko je isplativo za frilensere da budu registrovani kao preduzetnici koji isplaćuju ličnu zaradu ili paušalci u razgovoru za Biznis.rs objasnio je, uz nekoliko primera, poreski savetnik Đerđ Pap.

Ukoliko frilenser mesečno zarađuje fiksno 300.000 dinara, njegove obaveze na godišnjem nivou za poreze i doprinose bile bi 949.968 dinara.

“Međutim, računica nije jednostavna i zavisi od više faktora. Navedene obaveze frilensera od 949.968 dinara su samo u slučaju da nije u radnom odnosu negde drugde, što utiče na obavezu plaćanja zdravstvenog doprinosa. U ovom primeru treba naglasiti da frilenser plaća i zdravstveni doprinos”, ističe Pap.

Kada je reč o obavezama preduzetnika koji je paušalno oporezovan, visina troškova zavisi od više (različitih) elemenata.

“Prvo i najviše od vrste delatnosti kojom se bavi, zatim (za neke delatnosti) od mesta gde vrši delatnost. Takođe, obaveze će zavisiti i od toga od toga da li je paušalac početnik jer u prve tri godine rada ima određene olakšice. Na određivanje poreza utiču i godine života (određene olakšice imaju preduzetnici mlađi od 30 i stariji od 55 godina). Konačno, obaveze zavise i od toga da li delatnost vrši iz ili van radnog odnosa”, objašnjava poreski savetnik.

Prema računici našeg sagovornika, obaveze izgledaju ovako, ali pod pretpostavkom u sva tri slučaja da preduzetnik svoju delatnost vrši u Novom Sadu, van radnog odnosa, u prvoj zoni, kao i da nije mlađi od 30 niti stariji od 55 godina života:

A) delatnost 6201 – Računarsko programiranje – 591.600 dinara godišnje

B) delatnost 7410 – Specijalizovane dizajnerske delatnosti – 394.212 dinara godišnje

C) delatnost 7112 – Inženjerska delatnost i tehničko savetovanje – 298.068 dinara godišnje

U slučaju preduzetnika na ličnoj zaradi, zakonom su propisane dve vrste obaveza. Pre svega, troškovi po osnovu lične zarade koje obračunava mesečno.

“Ukoliko je osnovica (lična zarada) u visini od 40.480 dinara, koliko iznosi minimalna zarada za zaposlene, godišnje obaveze iznose 298.068 dinara. Drugo, obaveze preduzetnika na ličnoj zaradi su po osnovu poreza na dobit. Deset odsto na iznos godišnjeg prihoda, što u primeru kada je mesečna zarada 300.000 dinara iznosi 3.600.000 dinara minus troškovi poslovanja”, navodi Pap.

Troškovi poslovanja za pretpostavljenog preduzetnika su iznos neto lične zarade (12 X 40.480 dinara, odnosno 485.760 dinara) plus porez i doprinosi 298.068 dinara, dakle ukupno 836.589 dinara. Kada se od 3.600.000 dinara oduzme 836.589 dinara dobija se osnovica poreza na dobit od 2.763.411 dinara. Na to se obračunava 10 odsto poreza, što iznosi 276.341 dinara. Dakle, preduzetnik knjigaš na ličnoj zaradi ukupno će u pretpostavljenom primeru platiti 627.170 dinara.

“Treba reći za ovaj pretpostavljeni primer da je izvesno da će ovaj obveznik imati i druge vrste troškova, a ne samo po osnovu isplaćene lične zarade (struja, voda, zakup, provizija banke, knjigovodstvene usluge…), što utiče na visinu poreza na dobit u smislu njegovog smanjenja, tako da je ova računica vrlo uslovna”, kaže poreski savetnik Đerđ Pap.

U cilju što boljeg informisanja frilensera Udruženje radnika na internetu (URI) sprovodi projekat “Infonet”.

“Želimo da frilenseri dobiju detaljne odgovore o svojim pravima i obavezama u skladu sa novim poreskim rešenjima o oporezivanju”, navode iz URI.

Projekat “Infonet” je finansiran iz sredstava projekta “Novo zapošljavanje: zagovaranje prava radnika na digitalnim platformama u Srbiji” koji sprovodi Centar za istraživanje javnih politika, u saradnji sa Savezom samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenim granskim sindikatima “Nezavisnost”, Digitalnom zajednicom i Udruženjem za radno pravo i socijalno osiguranje Srbije. Projekat finansira Evropska unija.