Može li preduzetnik da se zaposli ako radnju sa dugovima stavi u mirovanje?

Sve više preduzetnika u Srbiji suočava se sa dilemom – da li privremeno obustaviti rad ili zauvek zatvoriti preduzeće? Dok se neki odlučuju za privremeni prekid kako bi prebrodili krizu, drugi definitivno napuštaju preduzetničke vode.

Međutim, jedna od najčešćih nedoumica onih koji zamrzavaju posao je – da li mogu da rade negde drugde?

Naš čitalac je postavio pitanje: da li preduzetnik može da se zaposli kod drugog poslodavca ako je svoju radnju stavio u mirovanje i ima neizmirene doprinose?

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević kaže da preduzetnik može da se zaposli kod drugog poslodavca, ali da postoji mogućnost da Poreska uprava u nekom trenutku naloži prinudnu naplatu obustavom od zarade tog zaposlenog.

Ona dalje objašnjava da zakon ne sprečava preduzetnika da se zaposli na neodređeno vreme u nekoj firmi. Ipak, postoji potencijalna prepreka – klauzula zabrane konkurencije. Ako poslodavac zahteva da njegov zaposleni ne sme samostalno obavljati istu delatnost, ova odredba može važiti i nakon raskida ugovora o radu.

Još jedno ograničenje postoji za državne službenike – njima je, prema pravilnicima službe, zabranjeno osnivanje preduzeća.

Postoji i finansijska razlika između onih kojima je preduzetništvo primarna delatnost i onih koji su istovremeno zaposleni kod poslodavca. Oni koji rade u drugoj firmi plaćaju niže poreze i doprinose jer im se određeni troškovi, poput zdravstvenog i osiguranja za nezaposlenost, ne obračunavaju duplo.

Međutim, preduzetnik u privremenom prekidu nema pravo na nadoknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje sve dok potpuno ne zatvori preduzeće. Takođe, zakon ne definiše vremensko ograničenje trajanja privremenog prekida – što znači da preduzetnik može neograničeno ostati u ovom statusu.

Ipak, postoje administrativne obaveze – preduzetnik mora jasno istaći obaveštenje o prekidu rada na svom sedištu i podneti poresku prijavu preko portala ePorezi. Takođe, u periodu prekida zdravstvena knjižica nije overena, osim ako preduzetnik ne odluči da nastavi sa plaćanjem doprinosa.

Poreska savetnica ističe da, ukoliko preduzetnik zna da neće raditi duži period, zatvaranje firme je najracionalnija opcija.

„Privremeni prekid treba koristiti u situacijama poput godišnjeg odmora, bolovanja ili kratkotrajnih problema. Ako ne planiraju povratak u roku od šest meseci do godinu dana, preduzetnicima savetujem trajno zatvaranje“, kaže Zvezdana Pisarević.

Takođe, mnogi preduzetnici u Srbiji su istovremeno vlasnici, direktori i jedini zaposleni u svom biznisu, što znači da sav teret poslovanja leži na njima. Poslovni konsultanti ističu da je to impresivno, ali kako posao raste, postaje neophodno angažovati dodatne ljude.

Jedno od rešenja je saradnja sa drugim preduzetnicima. Ako poslovni odnos omogućava drugom licu da samostalno obavlja potrebne poslove u okviru svoje delatnosti, tada se može angažovati drugi preduzetnik.

Preduzetnici mogu međusobno sarađivati bez klasičnog radnog odnosa – umesto plate, preduzetnik koji obavlja posao fakturiše svoje usluge drugom preduzetniku.

Za preduzetnike koji razmišljaju o širenju posla, angažovanje drugog preduzetnika može biti fleksibilno rešenje koje omogućava razvoj biznisa bez klasičnog zapošljavanja. S druge strane, oni koji žele dodatni izvor prihoda kroz preduzetništvo moraju paziti na moguće klauzule o zabrani konkurencije i svoje poreske obaveze.