Može li Srbija da uvede 13. platu kao standard?

Slovenija je uvela obavezni božićni bonus u iznosu od 639 evra za sve zaposlene u javnom i privatnom sektoru. Ovaj neoporezivi iznos u visini polovine minimalne zarade radnicima će biti isplaćen najkasnije do 18. decembra ove godine, dok će kompanije sa poteškoćama u poslovanju moći da odlože isplatu do 31. marta naredne.

U Srbiji ne postoji poseban poreski tretman takozvanih božićnica i prazničnih bonusa i to je jedan od razloga zbog kog u našoj zemlji tek 12 do 15 odsto kompanija isplaćuje 13. platu, smatra savetnik za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Ristić.

“U Srbiji ne postoji razlika između ovih i nekih drugih zarada, što nije uobičajena praksa u onim zemljama kod kojih se 13. plata ili božićnica isplaćuje u gotovo svim kompanijama. Kod nas to predstavlja volju poslodavca, kao neka vrsta dobrovoljnog bonusa koji se isplaćuje na kraju godine. To uglavnom čine kompanije koje stabilno posluju i koje na taj način žele da privuku nove radnike i zadrže postojeće”, navodi naš sagovornik.

On je uveren da bi veći procenat poslodavaca isplaćivao 13. platu ukoliko bi postajale određene olakšice.

“Ukoliko bi se to smatralo kao nešto što je neoporezivo u određenom iznosu – minimalne zarade, prosečne plate kompanije ili na neki drugi način, poslodavci bi se stimulisali da isplaćuju 13. platu”, ocenjuje Ristić i dodaje da pored Slovenije postoji čitav niz evropskih zemalja gde je ova obaveza zakonom regulisana.

“Tako imamo Grčku, Portugal, Španiju, gde je 13. plata zakonom propisana. A sa druge strane, imamo i čitav niz zemalja u Evropi gde to nije obavezujuće, ali se podrazumeva kao deo tradicije i kulture poslovanja. Interesantno je da su neke kompanije koje su došle sa tih prostora prenele to iskustvo u Srbiju, poput nemačkih i austrijskih”, ukazuje Zoran Ristić.

Dodaje da je i Hrvatska zemlja u našem okruženju gde je 13. plata uobičajena, a to je slučaj i u Francuskoj, Švajcarskoj, Holandiji i Belgiji.

“Niz zemalja u Evropi ima tu praksu i mislim da o tome treba da razgovaramo i da to ne treba posmatrati kao nešto što treba da bude privilegija pojedinih zaposlenih, već neka vrsta prazničnog bonusa i nagrade koju kompanije i preduzeća daju svojim zaposlenima kako bi novogodišnje i božićne praznike proveli u još lepšoj atmosferi”, zaključuje Ristić.  

Šta kaže zakon?

Bonusi i 13. plata u Srbiji imaju isti poreski tretman kao i redovne zarade. Na njih se, dakle, obračunavaju porezi i doprinosi.

“Važeći Zakon o radu nigde nije posebno definisao 13. platu. Do 2014. godine ova zarada je imala karakter prihoda od kapitala, a nakon izmena doneta je odluka da se može utvrditi učešće zaposlenog u dobiti koja je ostvarena u poslovnoj godini. Međutim, ovo je moguće samo ukoliko se preduzetnik prethodno obavezao na to ugovorom o radu”, navodi za Biznis.rs poreski konsultant i vlasnik računovodstvene agencije TYB Consulting Aleksandar Trifunović.

Oni poslodavci koji na ovaj način žele da nagrade svoje zaposlene nemaju nikakve olakšice.

“Na ovu isplatu se obračunavaju porezi i doprinosi, a u poreskom bilansu se priznaje kao trošak, odnosno smanjuje oporezivu dobit kompanije. Odluku o isplati 13. zarade donosi nadležni organ kompanije. Važno je napomenuti da se ova isplata vrši zajedno sa novembarskom zaradom ili kao akontacija za decembar”, napominje Trifunović.

Kada je reč o načinu obračuna 13. plate, naš sagovornik kaže da ne postoji jedinstvena formula. Jedna od opcija je da to bude prosečna bruto zarada zaposlenog za određeni period. Drugi način je da se odredi masa za isplatu 13. zarade, stavi u odnos sa ukupno isplaćenim zaradama za prethodni period i da se taj koeficijent pomnoži sa prosečnom zaradom zaposlenog.

Takođe, može da se definiše i kao fiksni procenat mesečne bruto zarade ili iznad toga.