Novogodišnji paketići za decu zaposlenih bez poreza do 14.077 dinara

Pred kraj godine, kada firme uobičajeno planiraju novogodišnje aktivnosti, jedna od najčešćih tema tiče se darivanja dece zaposlenih.

Poreski savetnik Milan Radošević objašnjava da ova praksa jeste predviđena zakonima, ali da se neoporeziv tretman može zadržati samo uz jasno propisane uslove.

On ističe da mogućnost darivanja postoji na osnovu Zakona o radu, koji u članu 119 dopušta poslodavcima da obezbede poklone za Novu godinu i Božić deci svojih zaposlenih.

„Ova pogodnost važi samo za decu do 15 godina starosti, a dodatno je ograničena propisanim neoporezivim iznosom. Prema sada važećim pravilima, a za sve isplate do 31. januara 2026. godine, ukupan iznos neoporezivog poklona iznosi 14.077 dinara po detetu u toku jedne kalendarske godine”, navodi naš sagovornik.

Zbog toga poslodavci moraju da vode računa o kumulaciji svih davanja po detetu tokom godine. Ako je, recimo, početkom 2025. godine povodom Božića već isplaćen poklon, pa se krajem iste godine planira još jedan novogodišnji paketić, oba davanja ulaze u isti godišnji zbir. Ukoliko se zbir vrednosti popne iznad dozvoljenih 14.077 dinara, poslodavac je dužan da obračuna i plati porez i doprinose jer darivanje tada prelazi u kategoriju zarade zaposlenog.

Kao česte primere iz prakse u kojima se neoporezivost ne može primeniti, Radošević navodi situacije u kojima paketić dobija dete saradnika ili poslovnog partnera, a ne zaposleni, zatim dete koje je već navršilo 16 godina, ali i slučajeve kada se poklon dodeljuje povodom nekog drugog događaja, poput polaska u školu, što zakon ne prepoznaje kao osnov neoporezivog davanja.

Ako se jednom detetu pokloni 20.000 dinara, ili se u januaru i decembru iste godine dodele dva paketića koji u zbiru prelaze neoporezivi limit, uslovi nisu ispunjeni, uprkos tome što pojedinačni pokloni ne prelaze propisanu vrednost.

Kada je reč o obliku poklona on nije ograničen. Firme mogu deci da poklone novac, vaučere, poklon kartice, igračke, slatkiše i druge stvari.

Međutim, Milan Radošević podseća da Zakon o radu ne nameće obavezu poslodavcima da uopšte daruju decu zaposlenih, niti definiše minimalnu vrednost poklona. Time darivanje ostaje stvar odluke i finansijskih mogućnosti poslodavca, uz jedino ograničenje koje se odnosi na maksimalan neoporeziv iznos.

U praksi se neretko javlja dilema da li dete čija su oba roditelja zaposlena u istoj firmi ima pravo na jedan ili dva paketića. Prema mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike, iznetom u aktu broj 011-00-46/2010, takvo dete ima pravo na dva poklona, jer oba roditelja pojedinačno ostvaruju prava iz radnog odnosa, pa se svakom posebno priznaje mogućnost darivanja.

“Ponekad je praktičnije da se zadrži ustaljeni ritam darivanja, na primer da se pokloni ponekad prebace u januar naredne godine, kako bi se izbeglo probijanje godišnjeg limita. Upravo pravilno planiranje predstavlja najbolji način da deca dobiju paketiće, a poslodavci izbegnu nepotrebne poreske komplikacije”, zaključuje poreski savetnik Milan Radošević.