Poreska digitalizacija zahteva jaču podršku i edukaciju obveznika

Izmene poreskih propisa koje su stupile na snagu od 1. januara 2025. godine donose niz suštinskih i formalnih novina u poreskom sistemu Republike Srbije. Iako je namera zakonodavca prevashodno digitalizacija fiskalnog i poreskog sistema, kao i pojednostavljenje procedura i jačanje pravne sigurnosti, postavlja se pitanje spremnosti obveznika na ovakve izmene, naročito onih koji nemaju dovoljno kapaciteta kako bi se brzo prilagodili. U tom smislu očekuje se da će teret implementacije za mala i srednja preduzeća biti značajniji.

Ove, kao i buduće najavljene izmene, zahtevaju ozbiljnu pripremu, pri čemu očekujemo potrebu za jačom podrškom i edukacijom od strane države kako bi se obezbedila uspešna primena novih pravila u praksi.

Ovako Srna Knežević, viši poreski menadžer (Senior Tax Manager) kompanije Forvis Mazars Srbija, ocenjuje ključne novine u najnovijim izmenama poreskih propisa u Srbiji i njihov uticaj na domaću privredu. U razgovoru za Biznis.rs ona govori o efektima novih poreskih rešenja na mala i srednja preduzeća, dosadašnjoj primeni sistema elektronskih faktura i najavljenoj digitalizaciji Poreske uprave, kao i o aktuelnoj poreskoj politici i eventualnim poreskim reformama u narednom periodu.

– Od uvođenja sistema elektronskog fakturisanja pa do danas javio se niz otežavajućih okolnosti sa kojima se obveznici još uvek susreću, što dodatno ide u prilog potrebi za podrškom u ovoj sferi.

U oblasti PDV-a posebno je značajna novina da pravo na odbitak prethodnog poreza sada zavisi od prihvatanja elektronske fakture na Sistemu elektronskih faktura – SEF-u do 10. u mesecu.

POPDV obrazac, koji je u primeni od 2018. godine biće ukinut od 2026. godine. Umesto navedenog obrasca uvodi se preliminarna poreska prijava generisana na osnovu SEF-a. Iako navedeno predstavlja važan korak ka automatizaciji poreskog i fiskalnog sistema, nadležni organi se još uvek nisu oglasili po pitanju pojedinosti u vezi sa predviđenom novom prijavom. Pretpostavlja se da će, kao i sa evidencijom obračuna PDV u SEF-u, biti propisane olakšavajuće odredbe za potencijalne greške u početnom periodu, koje neće biti predmet kaznenih odredbi.

Značajne su i izmene u vezi sa porezom na dobit, porezom na dohodak i poreskom administracijom?

– Što se tiče poreza na dobit, pojednostavljene su obaveze likvidacionih i stečajnih upravnika, uz jasne rokove. Kod poreza na dohodak povećan je neoporezivi deo zarade, dnevnica u inostranstvu na 90 evra, što je mera koja potencijalno direktno povećava neto zarade. Produženo je važenje olakšica za zapošljavanje novih lica do kraja 2025. godine, čime se svakako stimuliše rast zaposlenosti.

Što se tiče poreske administracije, uvedena je nova baza podataka o fizičkim licima, kao i mogućnost plaćanja poreza nerezidenata u stranoj valuti.

Kakvi su efekti novih poreskih rešenja na mala i srednja preduzeća, posebno u pogledu poreskih olakšica i podsticaja?

– Efekti novih poreskih rešenja su u dugom roku pozitivni, dok u kratkom donose i brojne izazove. Sa jedne strane primećuju se pozitivne namere za podsticanje privrede i digitalizacije, ali – kako sam prethodno navela – teret implementacije, kao i sam period prilagođavanja, različito će uticati na obveznike, primarno usled njihovih mogućnosti za tehničko i organizaciono prilagođavanje. Ovo se naročito može odraziti kod obveznika koji nemaju resurse za IT kadrove i softverska rešenja. U tom smislu, svakako se javlja rizik da će određeni deo privrednog sektora biti preopterećen novim zahtevima, makar u početnom periodu.

Sa druge strane, automatizacija PDV prijava bi na dugi rok trebalo da doprinese pojednostavljenju postupka PDV izveštavanja i posledično smanji mogućnost greške.

Produženje olakšica za porez na dohodak pokazuje nameru države da podrži nivo zaposlenosti,  prevashodno prateći strategiju razvoja IT i R&D kompanija, a povećanje neoporezivog iznosa podstiče legalno poslovanje.

Privrednici se i dalje često žale na probleme sa e-fakturama – nejasne procedure, komplikovani procesi… Kako vi ocenjujete dosadašnju primenu e-faktura i najavljene dodatne izmene do kraja godine?

– Uvođenje Sistema elektronskih faktura – SEF izazvalo je velike kontroverze i probleme, najviše usled činjenice da je period za primenu i prilagođavanje privrednika, a i njihovih postojećih sistema, bio jako kratak. Iskustva drugih evropskih zemalja pokazuju znatno duži period prilagođavanja i pripreme pre uvođenja obaveznog izdavanja elektronskih faktura. Poseban izazov predstavlja sa jedne strane brojnost zahteva, a sa druge konstantne izmene i brojni izazovi koji su se rešavali – i dalje se rešavaju – u hodu. Sa pozitivne strane, zakonodavac je, čini se, donekle prepoznao koliki je izazov postavljen pred obveznike, te je primena kaznenih odredbi odložena.

Kasnijom odlukom da se sistem nadogradi dodavanjem PDV evidencija postojeći problemi su se još više produbili i pojavili su se novi. Ono što dodatno zabrinjava privrednike je intencija da se od 2026. godine ukinu postojeći obrasci i da se PDV prijava generiše direktno na osnovu PDV evidencija iz SEF-a, pri čemu zahtevi u vezi sa tim evidencijama još uvek nisu u potpunosti jasni i precizirani.

Kada pričamo o izmenama, susreli smo se sa velikim izazovom krajem 2024. godine, kada je Ministarstvo finansija izmene u legislativi objavljivalo praktično na mesečnom nivou, što je podrazumevalo konstantno praćenje i prilagođavanje rešenja. Mnogobrojne obuke su održane od strane ministarstva, ali i nezavisnih konsultanata, pri čemu su brojna pitanja ipak ostala bez odgovora. A prema informacijama koje imamo sa tržišta, brojni izazovi postoje takođe i „u pozadini“, sa kojima se susreću IT kompanije koje rade na izradi rešenja prilagođenih zahtevima SEF-a, a odnose se na tehničku funkcionalnost sistema i tehnička uputstva koja izdaje ministarstvo. Ono što bi bilo interesantno saznati jeste koliko je priprema za uvođenje SEF-a koštala malog ili srednjeg poreskog obveznika – od utrošenih sati zaposlenih u kompaniji na praćenje konstantnih izmena legislative, pa sve do razvijanja i konstantnog unapređivanja IT rešenja kako bi se povezao postojeći ERP obveznika sa SEF-om. Ovakav podatak, nažalost, teško da će se moći kvantifikovati.

Ipak, postoje i neke dobre strane?

– Pohvalno je istaći da razvoj SEF-a od skoro podrazumeva uvezanost sa sistemom Uprave carina, kao i sa sistemom za upravljanje fiskalizacijom. Ova integracija omogućava prenos relevantnih podataka između sistema, kao i njihovu upotrebu, pa je donekle olakšan unos podataka koji se odnose na spoljnotrgovinske transakcije i fiskalne račune.

U perspektivi nadam se da će ove izmene dugoročno doneti značajna olakšanja, kako privrednicima u postupku izveštavanja i pripreme PDV prijava, tako i poreskim organima u postupku kontrola, ali i celoj privredi u borbi protiv sive ekonomije.

Koliko će najavljena digitalizacija Poreske uprave i planirano zapošljavanje novih inspektora (koji su i dalje deficitarni) doprineti većoj efikasnosti čitavog poreskog sistema?

– Digitalizacija je sama po sebi pohvalna i predstavlja prozor u budućnost, iako je način njenog sprovođenja morao biti manje zahtevan i doneti manje neizvesnosti za privrednike. Međutim, što se tiče same reforme Poreske uprave, u kratkom roku nemam optimističan pogled.

I sami predstavnici Poreske uprave svake godine izlaze sa godišnjim izveštajem o radu, podacima i statistikama, ali i planovima o razvoju, gde se neizbežno pomene koliko je planirano novih inspektora. Ako se ne varam, ove godine je na Kopaonik Biznis Forumu rečeno da je u planu više od hiljadu novih inspektora, pri čemu je i sam predstavnik Poreske uprave izrazio sumnju da je tako nešto moguće postići. Iznet je i podatak o strukturi Poreske uprave, pri čemu  45 odsto zaposlenih ima preko 55 godina. Logičan je zaključak da će poreski inspektori i pored novih zapošljavanja biti u deficitu u dužem roku, kako postojeći krenu da se penzionišu.

I sa te strane veoma su pohvalni napori Poreske uprave da se sprovede digitalizacija, čak i sveobuhvatnije nego u nekim evropskim zemljama, jer ona direktno doprinosi lakšoj i bržoj kontroli i naplati u poreskom sistemu, te je osnov efikasnosti.

Kada pričamo o efikasnosti poreskog sistema, fokus treba da bude preventiva, edukacija obveznika i pomoć u razumevanju procesa, ali i edukacija kadrova Poreske uprave, dok poreski nadzori treba da budu samo jedna od njenih uloga. Poreska uprava ima službu za pomoć i odgovore poreskim obveznicima koja funkcioniše relativno brzo za vrlo jednostavna pitanja, što je pohvalno, i naravno, u lokalnim poreskim upravama uvek postoje ljudi koji svojim svakodnevnim radom i podrškom privrednicima doprinose funkcionisanju poreskog sistema.

Kako ocenjujete aktuelnu poresku politiku? Koje bi poreske reforme, po vašem mišljenju, Srbija trebalo da sprovede u narednom periodu kako bi se obezbedila veća predvidivost i stabilnost poreskog sistema, samim tim i povoljniji uslovi za nove investitore?

– Poreski zakonski okvir Srbije je u dobroj meri usklađen sa evropskim zemljama i praksama, i načelno prati značajnije poreske trendove Evrope, u skladu sa veličinom tržišta. S te strane, za spoljne investitore koji generalno posluju u Evropi sistem je prilično jasan i predvidiv, dok se investitori koji dolaze iz daljih zemalja neprijatno iznenade količinom birokratije i formalnih zahteva. Svakako, kao evropska zemlja Srbija nema previše mogućnosti odstupanja u svojoj poreskoj politici od zajednice u kojoj se nalazi. Ipak, dobra međunarodna komunikacija između poreskih uprava i implementacija međunarodnih praksi koje su se pokazale uspešnim svakako bi obezbedile veću predvidivost za strane investitore.

Forvis Mazars svake godine prikuplja informacije iz centralne i istočne Evrope i pravi sveobuhvatni uporedni poreski vodič (CEE Tax Guide, javno dostupan na našoj web stranici), gde se može videti kako je Srbija pozicionirana u odnosu na ostale zemlje Evrope. Tako se može reći da su poreske stope među nižim u Evropi i da je sistem prilično uporediv sa okruženjem.

Što se tiče unutrašnjih reformi, definitivno je već pomenuta digitalizacija pravac u kom je neophodno ići kako bi se omogućio dalji razvoj. Svakako bi bilo od značaja i da čelnici poreskih politika imaju sluha za česte probleme s kojima se susreću novi investitori, a koji su često birokratske prirode, te da im omoguće administrativno olakšan ulazak na tržište i jednostavniji pristup informacijama. Svakako bih ovde istakla i važnu ulogu koju bi trebalo da ima Ministarstvo finansija u stvaranju informisanog okruženja i otklanjanju zakonskih nedoumica koje su učestale, a nažalost u praksi njihovi odgovori na zvanične zahteve za mišljenje već godinama izostaju.

Koji potezi bi bili najznačajniji za domaće privrednike? Šta oni trenutno vide kao najveće izazove?

– Što se tiče domaćih privrednika, smanjenje birokratije, ali i pomoć i podrška od strane lokalnih poreskih uprava je nešto što bi doprinelo da se osećaju sigurnije u državi u kojoj posluju. S te strane CVPO (Centar za velike poreske obveznike) je veoma doprineo olakšanom poslovanju većih privrednika, pa bi njegove dobre prakse trebalo preslikati i pri postupanju sa manjim privrednicima. Sistem koji ceni preduzetništvo i podstiče privrednu aktivnost, a koji je pre svega stabilan, osnov je dugoročnog razvoja domaće privrede.

Ono što domaći privrednici najviše vide kao pretnju rastu jeste nepostojanje poreskih podsticaja koji su postojali u ranijim periodima, prvenstveno za ulaganja u osnovna sredstva. Ovaj podsticaj je bio značajna mera za privrednike, ali i opterećenje za budžet. Rekla bih da je trenutni broj dostupnih poreskih podsticaja vrlo mali i limitiran na vrlo specifične privrednike (ili na one najveće u pogledu visine investicija i broja zaposlenih, ili na inovativne delatnosti), te bi trebalo razmotriti na makroekonomskom nivou da li postoji interes i mogućnost uvođenja novih podsticaja. I strani investitori prilikom donošenja odluke o investiranju uzimaju u obzir poreske podsticaje koji su dostupni u susednim zemljama i traže poreski optimalni model za svoje poslovanje.

Naravno, imajući u vidu globalne poreske trendove koji su fokusirani na osiguravanje minimalne poreske stope poreza na dobit od 15 odsto u svim državama (Pilar 2), za Srbiju sa aktuelnom stopom poreza na dobit od 15 procenata mogućnosti su limitirane. Privrednici pamte i brojne poreske podsticaje za zapošljavanje, od kojih su neki i dalje aktuelni, međutim slika tržišta rada se promenila, pa posledično i podsticaji nisu više tako značajni.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u majskom broju štampanog izdanja Biznis.rs