Pravila za oporezivanje paušalaca produžena do 2028. godine

Najnovijom uredbom koja se odnosi na paušalno oporezovane preduzetnika, koju je usvojila Vlada Srbije, država je odlučila da zadrži postojeća pravila i produži njihovu primenu, čime je odložila planirane izmene u ovom delu poreskog sistema.

Nova uredba doneta je kao odgovor na višestruke izmene Zakona o porezu na dohodak građana koje su usvajane tokom 2024. i 2025. godine. Upravo na osnovu člana 41. tog zakona izvršene su korekcije, ali bez promene paušalnog oporezivanja.

To znači da se način utvrđivanja paušalnog poreza ne menja i da će preduzetnici i u narednom periodu plaćati porez po postojećim kriterijumima. Delatnost koju obavljaju, mesto registracije radnje, prosečna zarada u opštini ili gradu, kao i starost preduzetnika i dalje ostaju ključni elementi za obračun poreskih obaveza. Važeći model produžen je za još dve godine, pa će se primenjivati najmanje do kraja 2027.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević u razgovoru za Biznis.rs kaže da se paušalci odavno pitaju da li će se nastaviti sa praksom povećavanja obaveza za 10 odsto.

„I pitaju se s pravom, jer je za 2003. godinu Poreska povećala obaveze paušalcima za 40 odsto, rešenja smo dobili tek u avgustu i rok od pet dana da uplatimo kompletnu razliku od januara“, ističe Pisarević.

Posebnu pažnju i dalje privlači poreska olakšica za nove paušalce, koja omogućava umanjenje poreskog opterećenja za 50 odsto. Ova pogodnost uvedena je krajem 2023. godine i odnosi se na one koji prvi put otvaraju radnju i odluče se za paušalno oporezivanje. Osnovica za porez i doprinose u prvoj godini poslovanja je prepolovljena, čime se početnicima olakšava ulazak u preduzetništvo.

Za razliku od nekih drugih poreskih podsticaja ova olakšica ne zahteva dodatnu administraciju. Preduzetnici ne podnose posebne zahteve niti popunjavaju dodatne obrasce, jer Poreska uprava automatski primenjuje koeficijent 0,50 prilikom donošenja rešenja. Svi detalji vidljivi su u elektronskom izveštaju koji se dostavlja putem portala ePorezi, gde je jasno naznačeno na koji način je umanjenje obračunato.

Preduzetnici koji su radnju otvorili 2024. godine ili ranije takođe zadržavaju pravo na poreske pogodnosti, ali se njihovo umanjenje postepeno smanjuje tokom prve tri godine poslovanja

Na primer, oni koji su započeli delatnost prošle godine i dalje imaju pravo na olakšicu, ali u manjem procentu nego u prvoj godini rada. Ovakav model predviđa postepeni prelazak ka punom iznosu poreskih obaveza.

Za takozvane „stare“ paušalce i dalje važi zaštitno pravilo prema kojem poresko rešenje ne može biti uvećano za više od 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, ovo ograničenje ne primenjuje se u svim situacijama. Ako preduzetnik promeni šifru delatnosti ili preseli radnju u drugu opštinu ili grad, Poreska uprava može doneti novo rešenje bez tog ograničenja, izuzev u slučaju preseljenja unutar iste gradske teritorije.

Istovremeno, pravo na umanjenje poreza nemaju oni koji su već ranije bili registrovani kao paušalci. Ukoliko se ponovo prijave u sistem paušalnog oporezivanja u propisanom periodu, njihova poreska obaveza utvrđuje se u punom iznosu od samog početka poslovanja.

Kako je ranija objasnila poreska savetnica Tatjana Marković, svaki paušalac ima pravo da uloži žalbu na akontaciono poresko rešenje u roku od 15 dana od njegovog prijema, ukoliko smatra da su podaci pogrešno utvrđeni. Žalba se podnosi Ministarstvu finansija – Sektoru za drugostepeni poreski i carinski postupak, ali se predaje preko nadležne filijale Poreske uprave.

Prema njenim rečima, greške u rešenjima nisu česte, ali se ipak dešavaju. Moguće je da osnov osiguranja nije pravilno određen, pa se, umesto obaveze plaćanja samo doprinosa za PIO, u rešenju nađu i doprinosi za zdravstveno osiguranje i nezaposlenost.

Dešava se i da se primeni pogrešan koeficijent ili da osnovica nije pravilno izračunata, što može dovesti do situacije da dva paušalca u istoj opštini, sa istim kriterijumima, dobiju različita rešenja.

U slučajevima kada je u pitanju pogrešan osnov osiguranja, Marković navodi da je često dovoljno kontaktirati poreskog inspektora zaduženog za konkretnog preduzetnika, koji može pokrenuti postupak ispravke bez potrebe za formalnom žalbom.

Pri utvrđivanju osnovice paušalci se razvrstavaju u grupe prema pretežnoj delatnosti, ali polaznu osnovicu čini prosečna zarada u Republici Srbiji, kao i u gradu i opštini u kojoj je radnja registrovana. Zbog toga osnovice za preduzetnike u Beogradu mogu značajno da odstupaju u odnosu na one u drugim sredinama, dok su razlike među ostalim gradovima znatno manje.