Preduzetnicima 15. decembra ističe rok da se opredele za isplatu lične zarade

Prema kalendaru Poreske uprave, 15. decembar je poslednji rok da preduzetnici koji su se odlučili na isplatu lične zarade u 2023. godini podnesu o tome i obaveštenje ovoj instituciji. Takođe, isti rok važi i za one koji neće isplaćivati ličnu zaradu.

Ličnom zaradom smatra se novčani iznos koji preduzetnik proknjiži u svojim poslovnim knjigama kao svoju mesečnu platu na koju se plaća porez, kao i doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Na ličnu zaradu se obračunavaju i plaćaju isti doprinosi kao i na zaradu zaposlenih, dakle doprinos za PIO 25 odsto, doprinos za zdravstvo 10,3 odsto i doprinos za slučaj nezaposlenosti 0,75 procenata, i porez od 10 odsto. Kada je preduzetnik iz radnog odnosa, dužan je da plati samo doprinos za PIO 25 odsto i porez od 10 procenata. Razlika u odnosu na obračun zarade zaposlenog je u koeficijentima za preračun sa neto na bruto iznos.

Poslovni konsultant iz agencije TYB Consulting Milica Trifunović kaže da postoji nekoliko prednosti opredeljenja za isplatu lične zarade.

“Prednosti su u tome što se na kraju godine plaća porez na prihod od samostalne delatnosti u iznosu od 10 odsto, u odnosu na preduzetnika koji se nije opredelio za isplatu lične zarade koji plaća oko 46 odsto poreza i doprinosa na ostvareni neto rezultat. Takođe, ovo je isplativ model za delatnosti koje se odlikuju visokim neto rezultatom”, objašnjava Trifunović.

Ona dodaje da preduzetnik koji isplaćuje sebi ličnu zaradu ima pravo da raspolaže novčanim sredstvima na osnovu ostvarene dobiti. Takođe, preduzetnik koji sam sebi isplaćuje ličnu zaradu može da odredi kolika će ona biti, u tom slučaju ako ima visoku dobit neće plaćati porez na celu dobit već samo na osnovicu koju sam sebi odredi.

Takozvani preduzetnici knjigaši imaju mogućnost da se opredele da im lična zarada bude na nivou minimalne osnovice doprinosa, što trenutno iznosi 30.880 dinara za 2022. godinu.

Na ovaj iznos lične zarade preduzetnici koji vode knjige plaćaju mesečno 12.300 dinara porez i doprinose, što u nominalnom iznosu nije mnogo, ali u procentualnom iznosu to je 40 odsto lične zarade. Upravo zbog velikih poreza i doprinosa na ličnu zaradu većina preduzetnika knjigaša se i opredeljuje za iznos koji je na nivou minimalne osnovice doprinosa. Neto zarada bude u tom slučaju oko 13.000 dinara.

Međutim, prema rečima naše sagovornice prednost je i pored niske neto zarade to što preduzetnik svoju neraspoređenu dobit može isplaćivati bez obaveze plaćanja poreza na dobit.

Sa druge strane, ukoliko preduzetnik posluje sa gubitkom neće imati obavezu plaćanja poreza, ali zbog toga što je i dalje radno angažovan plaćaće PIO doprinose.

Zbog nestabilnosti i čestih nepredvidivih situacija koje se mogu desti preduzetnicima, neretko preduzetničke radnje otvaraju lica koja su već u radnom odnosu kod poslodavca.

Prema Zakonu, fizičko lice može otvoriti preduzetničku radnju iz radnog odnosa i isplaćivati sebi ličnu zaradu, uz dodatni benefit u ovom slučaju, pošto je već primarno socijalno osiguran u kompaniji u kojoj radi. Preko svoje preduzetničke radnje će isplaćivati manji iznos doprinosa, tačnije platiće samo PIO doprinos i porez na ličnu zaradu, a ne plaća doprinos za zdravstvo i doprinos u slučaju nezaposlenosti. Ukoliko se prekine radni odnos u kompaniji, preduzetnik je u obavezi da plaća pune poreze i doprinose na ličnu zaradu.

“Ono što je najvažnije pri isplati lične zarade preduzetnika je da se redovo plaćaju porezi i doprinosi. Svaki preduzetnik određuje visinu lične zarade samostalno, u skladu sa poslovnim i finansijskim mogućnostima”, zaključuje poslovni konsultant iz agencije TYB Consulting, Milica Trifunović.