Registar parafiskala smanjio broj nameta u zemljama regiona, može li Srbija do istog cilja?
9.5.2024 12:19 Autor: Ljiljana Begović 2
Više od decenije privrednici u Srbiji se zalažu da se reši problem velikog broja neporeskih nameta među kojima često ima skrivenih poreza koji se samo zovu taksama ili naknadama.
Sličan problem imaju i privrednici u regionu, a o tome kako se susedne države bore sa ovim izazovom bilo je reči na okruglom stolu u okviru mreže CORE Partnerstvo čiji je cilj razmena iskustava i dobrih praksi zemalja Zapadnog Balkana.
Rešenje za ovo je formiranje jedinstvene javne baze svih neporeskih dažbina koje plaćaju privreda i građani, za šta se NALED zalaže dugi niz godina kroz svoju Sivu knjigu. Ovakav sistem već postoji u Republici Srpskoj (BiH) koja registar neporeskih nameta ima više od pet godina.
“Uspostavili smo 2019. bazu koja sadrži sve neporeske namete koji se naplaćuju građanima i privredi. Posebno je važno da istaknemo da se kod nas ne mogu naplaćivati nameti koji se ne nalaze u registru, odnosno naš sistem ima konstitutivno dejstvo. Osim samog popisa neporeskih nameta, cilj nam je bio da ih učinimo transparentnim, a da nakon toga krenemo i u reformu, ukidanje, i promenu visine nameta. Imamo i Koordinaciono telo za analizu opravdanosti parafiskalnih naknada koje radi redovne ocene opravdanosti svakog pojedinačnog davanja iz baze”, rekao je savetnik premijera Republike Srpske Dalibor Tomaš i dodaje da je pre uspostavljanja sistema bilo 610 nameta, a da je uspostavljanjem sistema ukinuto 19 neporeskih davanja.
Kada je reč o Srbiji, pre nekoliko godina popisano je više od 1.200 nameta samo na republičkom nivou u više od 500 zakona i podzakonskih akata. Među njima su najbrojnije takse koje čine čak tri četvrtine ukupnog broja, iako donose samo 25 odsto ukupno naplaćenih neporeskih prihoda.
S druge strane, analiza lokalnih administrativnih taksi na uzorku od 15 lokalnih samouprava pokazuje da je prosečan broj administrativnih taksi na lokalu oko 70, a da naplaćeni prihodi po ovom osnovu čine oko 0,2 odsto ukupno naplaćenih prihoda.
“Naša preporuka je da se propiše obavezan elektronski obračun i naplata svih neporeskih dažbina preko portala eUprava ili portala ePlati. Na taj način će se uspostaviti ažurni popis svih neporeskih nameta republičkih, lokalnih i pokrajinskih organa, javnih preduzeća, lokalnih javnih preduzeća, javnih agencija, itd. sa odgovarajućim iznosima. Neporeski nameti će biti transparentni, moći ćemo da ih plaćamo elektronski, bez dostavljanja dokaza o uplati, a država će imati bolji uvid u naplaćene takse i naknade”, objasnila je Bojović.
Ekonomista Milan Kovačević je u razgovoru za Biznis.rs rekao da parafiskalni nameti na poslovanje preduzeća utiču dvostruko.
“Pre svega čine sam sistem lošim. Jer kad neko ulazi u poslovanje odmah se upoznaje sa tako razuđenim nametima koje mora da plati. To apsolutno odbija ljude da se uopšte upuštaju u samostalno poslovanje. Druga stvar kod parafiskala koja je mnogo loša je što je njihov broj ogroman. To preduzećima povećava, osim troškova, i administraciju. Kada se kažu porezi kod poslovanja, uglavnom se misli na porez na dobit, na dodatu vrednost, međutim zaboravljamo na parafiskale koji predstavljaju dodatni poreski teret”, ističe Kovačević.
On dodaje da poreska politika treba da ima stimulativan karakter, kako bi poreski obveznici mogli ponovo da investiraju.
“Svaki porez, direktno ili indirektno, utiče na poslovanje preduzeća i kreiranje privredne strukture, ali je ipak bitno izabrati onaj koji će u što manjoj meri narušavati uslove privređivanja, odnosno izabrati porez koji će što manje odudarati od sistema poslovanja u nenarušenom tržišnom ambijentu”, objašnjava Kovačević.
Pročitajte još:
Učesnici okruglog stola u organizaciji mreže CORE Partnerstvo bili su i predstavnici iz Crne Gore, koja takođe ima bazu nameta koja je napravljena projektno na inicijativu međunarodnih institucija.
Njihov registar sadrži podatke o 1.800 državnih i lokalnih neporeskih dažbina koje su dostupne na crnogorskom i engleskom jeziku. Glavna manjkavost crnogorskog sistema je što ne postoji obaveznost unosa neporeskih nameta u ovaj registar, s obzirom na to da nije zakonski propisan.
SUNCICA
12.5.2024 #1 AuthorU Srbiji je bas komplikovana situacija
BIJUTI27
14.5.2024 #2 AuthorNikad , ali će zato biti zaposleno još državnih službenika …