Srbiji potreban pravedniji sistem oporezivanja frilensera

Poreski sistem u Srbiji suočava se s brojnim izazovima, a poslednje izmene Zakona o porezu na dohodak građana nisu donele značajne promene u 2024. godini, ocenili su stručnjaci u najnovijoj Beloj knjizi Saveta stranih investitora (FIC).

Problemi poput cedularnog sistema oporezivanja, složenosti poreskih procedura i nedorečenih zakonskih odredbi i dalje opterećuju privredu i građane. Savet za poreze predlaže niz konkretnih koraka za rešavanje ovih pitanja i unapređenje sistema.

Srbija se i dalje oslanja na cedularni sistem oporezivanja, koji razdvaja prihode u različite kategorije, za razliku od modernijeg sintetičkog sistema prisutnog u razvijenim zemljama.

Ovaj sistem često stvara konfuziju kod poreskih obveznika i neravnomerno raspoređuje poresko opterećenje. Savet ističe potrebu za prelaskom na sintetički sistem, koji bi objedinio sve prihode građana, omogućio pravednije oporezivanje i smanjio pravnu nesigurnost.

Jedan od ključnih problema ostaje komplikovano dokumentovanje troškova prevoza zaposlenih. Iako je izmena zakona iz 2022. godine uvela obavezu dokumentovanja, nije precizirano šta se podrazumeva pod „dokumentovanim troškovima.“ To je dovelo do različitih tumačenja u praksi i dodatnog administrativnog opterećenja za poslodavce. Savet preporučuje ukidanje ovog zahteva ili njegovo prilagođavanje presudi Vrhovnog kasacionog suda, koja bi mogla poslužiti kao pravni osnov za pojednostavljenje procesa.

Slična situacija postoji i kod službenih putovanja u inostranstvo. Trenutne zakonske odredbe su nedovoljno jasne, a inspektori često primenjuju pravila namenjena javnom sektoru. Savet predlaže donošenje podzakonskog akta koji bi precizno regulisao pitanje dnevnica i troškova, čime bi se izbegli sporovi i dodatna opterećenja za privredu.

Savet ukazuje na potrebu jasnog definisanja poreskog tretmana beskamatnih kredita koje poslodavci daju zaposlenima. Trenutna pravila nisu dovoljno precizna, što otvara prostor za različita tumačenja i stvara pravnu nesigurnost. Predlog je da se ovaj problem reši kroz dopune Zakona, uz jasno službeno objašnjenje.

Još jedan problem odnosi se na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor, koja se trenutno tretira kao zarada i podleže porezu. Ovaj tretman je u suprotnosti sa Zakonom o radu, koji ovu naknadu definiše kao štetu, a ne zaradu. Savet predlaže usklađivanje propisa Ministarstva finansija i Ministarstva rada kako bi se ova naknada tretirala u skladu sa svojom pravnom prirodom.

Oporezivanje prihoda iz inostranstva

Jedan od najproblematičnijih aspekata srpskog poreskog sistema je tretman prihoda iz inostranstva. Fizička lica koja rade za strane poslodavce često su suočena s nefer tretmanom svojih prihoda.

Njihov dohodak se tretira kao „ostali prihod,“ što znači da podleže doprinosima za socijalno osiguranje bez mogućnosti primene maksimalne osnovice. Ova situacija posebno pogađa zaposlene koji su faktički u radnom odnosu sa stranim kompanijama, ali bez formalnog ugovora o radu u Srbiji.

Savet poziva na usklađivanje propisa kako bi se domaćim građanima, koji rade za strane poslodavce, obezbedio pravedniji poreski tretman. Takođe, predlaže proširenje mreže međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju kako bi se izbeglo dvostruko oporezivanje.

Problemi s direktorima i ugovorima van radnog odnosa

Pravni okvir za poreski tretman direktora društava i dalje ostavlja mnoga pitanja otvorenim. Nejasno je kako se određuje adekvatna naknada za direktore koji nisu u radnom odnosu, niti postoji minimalni zakonski iznos te naknade. Savet predlaže da se kroz izmene Zakona jasno definišu minimalne osnovice doprinosa za ovu kategoriju.

Iako je ostvareno izvesno unapređenje kroz platformu Eporezi, Savet smatra da je potrebno dalje povećati funkcionalnost i obim dostupnih usluga.

“Elektronska komunikacija između poreskih obveznika i Poreske uprave mora biti unapređena, uključujući uvođenje digitalnih profila i dodatnih opcija na platformi”, zaključuje se u izveštaju objavljenom u Beloj knjizi.