Šta se sve može uneti u Srbiju bez carine?

Kupovina u inostranstvu može biti primamljiva, naročito kada su popusti i raznolikost ponude veći nego kod kuće. Međutim, putnici koji se vraćaju sa letnjeg odmora trebalo bi dobro da poznaju pravila uvoza robe u Srbiju, kako bi izbegli neprijatna iznenađenja na graničnom prelazu.

Carinska pravila određuju kada se plaća carina i PDV, koji su iznosi oslobođeni dažbina, kako se postupak sprovodi i šta se dešava ako dođe do neslaganja sa carinskim obračunom.

Osnovno pravilo glasi da svaki putnik koji ulazi u Srbiju ima pravo da unese robu za lične potrebe u vrednosti do 100 evra bez plaćanja carine i PDV-a.

“Ova povlastica važi po osobi i ne može se sabirati sa povlasticama drugih putnika. Odnosi se isključivo na robu za lične potrebe i ne može se koristiti za izbegavanje dažbina na skuplje proizvode. Na primer, ako ste u vozilu sa još dve osobe i kupili ste bicikl od 300 evra ne možete podeliti tu vrednost na tri osobe kako biste izbegli carinu, jer se pravo na oslobođenje računa isključivo po pojedincu”, objašnjavaju advokati iz kancelarije Stojković Advokati.

Kada vrednost robe prelazi 100 evra, a manja je od 3.000 evra, primenjuje se skraćeni carinski postupak. U ovom slučaju roba se može prijaviti direktno na graničnom prelazu, a ceo proces traje kratko. Dažbine se obračunavaju tako što se na osnovnu vrednost robe dodaje deset odsto carine, a zatim se na taj zbir obračunava 20 odsto PDV-a.

“Ovaj postupak je najčešće primenjen kod fizičkih lica koja ne obavljaju komercijalni uvoz, već kupuju robu za ličnu upotrebu ili poklon”, kažu pravnici.

Za robu čija je vrednost veća od 3.000 evra sprovodi se redovan carinski postupak. On se može primeniti i dobrovoljno kada putnik ima dokumentaciju koja potvrđuje preferencijalno poreklo robe, na primer iz Evropske unije, CEFTA ili EFTA zemalja.

“U tom slučaju carina može biti oslobođena, ali se PDV i dalje plaća, osim u posebnim, zakonom predviđenim situacijama. Da bi se ostvarilo oslobođenje od carine potrebna su dva osnovna dokumenta – obrazac EUR 1 ili izjava izvoznika na fakturi”, podsećaju advokati.

Dešava se da putnik nije saglasan sa iznosom dažbina koje mu je carina obračunala. U takvim slučajevima zakon daje pravo da se podnese pisani zahtev za povraćaj sredstava nadležnoj carinarnici. U zahtevu je potrebno jasno obrazložiti razloge neslaganja, priložiti relevantnu dokumentaciju i navesti iznos za koji se traži povraćaj.

“Postoji i mogućnost da putnik ne želi da plati dažbine odmah na granici. Tada može zatražiti tranzitnu deklaraciju kojom se roba upućuje do nadležne carinarnice u unutrašnjosti, gde se potom sprovodi redovan carinski postupak. Ovaj proces zahteva podnošenje pisane carinske deklaracije i obračun dažbina prema zvaničnoj carinskoj tarifi”, navode iz kancelarije Stojković Advokati.

Često pitanje putnika odnosi se na unos ličnih stvari. Carinski zakon propisuje da su putnici oslobođeni plaćanja uvoznih dažbina na predmete koji služe njihovim ličnim potrebama za vreme putovanja. To se odnosi na stvari koje nose sa sobom ili su ih predali prevozniku i obuhvata odeću, obuću, tehničke uređaje i modne dodatke bez obzira na njihovu vrednost.

„Dakle, ako putnik nosi sopstveni sat, torbu, laptop ili fotoaparat ne mora ih prijavljivati niti plaćati dažbine sve dok je jasno da su korišćeni i da nisu namenjeni prodaji“, ističu advokati.

Problemi mogu nastati kada carinski službenik posumnja na komercijalnu namenu robe. To se može desiti ako putnik nosi više identičnih artikala, ako stvari imaju originalne etikete i ambalažu, ako poseduje fakture ili ako roba deluje potpuno nova. U takvim slučajevima carina može zatražiti da se roba prijavi kroz crveni prolaz, da putnik dokaže da je namenjena ličnoj upotrebi, da se plate dažbine ili da se roba privremeno zadrži dok se status ne utvrdi.

“Zakon ne pravi razliku između domaćih državljana i stranih turista. Pravila se primenjuju jednako na sve putnike, bilo da su povratnici iz inostranstva strani posetioci ili građani Srbije koji se vraćaju sa putovanja. Svi podležu istim ograničenjima i istim postupcima uvoza robe”, zaključuju advokati iz kancelarije Stojković Advokati.