Posle deset godina spreman nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu

Posle decenijskog rada na Nacrtu zakona o socijalnom preduzetništvu, Srbija je na putu da konačno postavi pravni okvir u ovoj oblasti u kojoj posluje skoro 1.200 preduzeća.

Zakon bi trebalo da dugoročno pomogne nezaposlenima, žrtvama nasilja, osobama s invaliditetom, beskućnicima, povratnicima sa odsluženja kazni i drugim osetljivim grupama građana da lakše dođu do posla, kao i da se postavi osnov za dalji razvoj solidarne ekonomije u zemlji.

Prema statistici, na evropskom tržištu prisutno je dva miliona socijalnih preduzeća koja upošljavaju oko 11 miliona radnika, odnosno šest procenata ukupnog broja zaposlenih u EU.

„U Srbiji je na ovaj način do radnog mesta došlo tek 10.000 lica ili manje od 0,4 odsto ukupno zaposlenih, a ključne prepreke nalaze se u nedostatku regulative i podsticaja koji bi stimulisali i olakšali ulaganja u ovakva preduzeća, kao i svesti o tome koje sve probleme društva i pojedinaca solidarna preduzeća mogu da rešavaju. Cilj ovog zakona je da definiše termin solidarne ekonomije i uslove za sticanje statusa solidarnog preduzeća, kako bi svi subjekti koji deluju u ovoj oblasti mogli da steknu taj status, kao preduslov da od države, opština i drugih potencijalnih finansijera dobiju finansijsku podršku u svom poslovanju, kao i da ostvare poreske olakšice i vrednovanje u javnim nabavkama“, navodi  izvršni direktor Smart kolektiva, člana NALED-a, Neven Marinović.

Osnivač Knitomania koncepta koji se bavi socijalnim preduzetništvom, Miloš Todorović, za Biznis.rs kaže da je svako usmeravanje i određivanje kroz zakone korisno za ljude koji kroz svoje poslovanje pokreću socijalno preduzetništvo.

„Smatram da je taj zakon neophodan i dobar, ali da moraju u praksi da se dobro sagledaju svi primeri određivanja modela socijalnog preduzetništva iz sveta, i kako da dati model funkcioniše u našoj poslovnoj kulturi. Tako sam i ja bio na sastanku u Privrednoj komori Srbije i izrazio želju da se maksimalno uključim u Sekciju za socijalno preduzetništvo kako bih u radu sa drugim kolegama iz sektora doprineo što kvalitetnijem zakonu u budućnosti i regulativama koje određuju i podstiču navedenu oblast“, ističe Todorović.

On dodaje da će se ideja, kada je reč o Knitomania konceptu, uskladiti sa zakonom tako da bude funkcionalna.

„Socijalno preduzetništvo je za mene veoma veliki i kreativan prostor za organizaciju biznisa, gledajući kroz bilo koji model socijalnog poslovanja“, kaže Miloš Todorović.

Glavna odlika solidarnih privrednih subjekata je da se osnivaju kao rezultat privatne inicijative, sa ciljem da ponude održiva rešenja za razvoj zajednica, kroz socijalne inovacije, inovativne proizvode u oblasti zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije, socijalnog uključivanja i u drugim oblastima u domenu održivog razvoja.

Tako nacrt novog zakona propisuje da ukoliko subjekt solidarnog preduzetništva ostvari dobit, 50 procenata te dobiti mora da uloži nazad u preduzeće, bilo kroz zapošljavanje dodatnih korisnika iz osetljivih kategorija, bilo kroz razvoj novih proizvoda i usluga, dok se upravljanje zasniva na demokratskim principima i daje pravo glasa korisnicima. U slučaju gašenja solidarnog preduzeća, njegova imovina prelazi u ruke drugog subjekta sa ovim statusom.

Važna novina je i to što će status solidarnog preduzeća, osim preduzetnika i privrednih društava, moći da steknu i udruženja građana, fondacije i zadruge, čije su poslovanje i društvena misija u skladu sa pravilima propisanim zakonom.

Predsednik sindikata “Nezavisnost” Zoran Stojiljković za naš portal kaže da je ovaj zakon bio u skupštinskoj proceduri pre nekoliko godina i da je tada bilo velikih primedbi sa stanovišta organizacija civilnog društva koje su lobirale da se praktično time uvodi radna obaveza neinkluzivnih grupa.

„Specifičnost socijalnih kooperativa je način za dolaženje do dodatnih grantova privatnim poslodavcima i za one koji hoće da naprave porodičnu manufakturu za sticanje pogače preko hleba. Tu je u osnovi dalje ulaganje dobijenih sredstava u širenje poslovanja, kao i omogućavanje da se te socijalne funkcije ostvaruju“, ističe Stojiljković.

Naš sagovornik dodaje da će sindikat „Nezavisnost“ učestvovati u javnoj raspravi jer, kako kaže, odavno imaju naglašen interes prema razvoju socijalnog preduzetništva i razvoju kooperative.

Zakon će uvesti još nekoliko novina u poslovanje socijalnih preduzeća.

Svi podaci o statusu preduzeća, trošenju i dobijanju sredstava od vlasti i donatora, biće javno dostupni preko portala Agencije za privredne registre (APR), uvidom u elektronske izveštaje o poslovanju koji će se evidentirati u registrima koje vodi ta agencija.

Resorno ministarstvo će voditi listu solidarnih preduzeća koja su zloupotrebila svoj status, a koja će se formirati na inicijativu samih subjekata solidarnog preduzetništva koji imaju najbolji uvid u poslovanje u ovoj oblasti. Odluku o stavljanju na tu listu i skidanju sa nje donosiće telo Vlade u koje će ravnomerno biti uključeni predstavnici institucija i nevladinog sektora. 

Iz NALED-a kažu da je nacrt zakona finalizovan i da se očekuje zakazivanje javne rasprave.