Poslodavac i za poklon zaposlenom može da bude oporezovan

Poslodavci koji vode računa o tome da se zaposleni još više trude i zalažu na poslu, kao i da se osećaju delom kolektiva često pribegavaju sigurnom načinu za ostvarenje tog cilja, davanjem poklona za praznike i jubileje.

Jubilarne nagrade, pokloni kao i solidarna pomoć zaposlenima su davanja koja su regulisana Zakonom o radu. Poslodavci u zavisnosti od sredstava kojima raspolažu, imaju mogućnost da pomognu ili nagrade svoje zaposlene radnike i većom sumom od one koja je propisana Zakonom.

„Najčešća dilema je oko poklona ženama za 8. mart, da li taj poklon koji se isplaćuje u novcu, ili u bonovima oporeziv ili ne. Bez obzira za koji oblik poklona poslodavac se opredeli, ova suma se priključuje zaradi, što znači da se na tu sumu ma kolika ona bila, plaćaju porezi i doprinosi kao na zaradu“, objašnjava za Biznis.rs, ekonomistkinja i poslovni konsultant Biljana Trifunović.

Međutim, poslodavac može da iskoristi i druge mogućnosti koje neće biti oporezovane.

Ukoliko se kolektiv opredeli da se praznik kolektivno obeleži u nekom restoranu (što ove godine nije bilo moguće, jedino je bio izvodljiv ketering), račun za hranu i piće je trošak reprezentacije.

„Troškovi ugostiteljskih usluga povodom obeležavanja dana žena vode se kao reprezentacija, i ti troškovi moraju biti dokumentovani računima. Troškovi ugostiteljskih usluga ne smatraju se zaradom, i ne oporezuju se porezom na dohodak građana“, naglašava Trifunović.

Pokloni koji se daju iz sindikalne članarine

Veliki kolektivi koji imaju organizovane sindikate gde zaposleni uplaćuju članarinu, u povoljnijem su položaju.

Pokloni koji se na primer daju iz sredstava članarine sindikalne organizacije, ne oporezuju se porezom na dohodak građana i ne podležu obavezi plaćanja doprinosa, bez obzira da li se daju onima koji su u radnom odnosu (zaposleni kod davaoca poklona (u ovom slučaju to je poslodavac) ili nisu u radnom odnosu kod davaoca poklona. Razlog je taj što se sindikalna članarina plaća iz zarada zaposlenih na koje su već plaćeni porez i doprinosi.

Na ovakav poreski tretman primanja po osnovu poklona, koja se daju iz sredstava članarine sindikalne organizacije, nije od značaja da li se taj poklon ostvaruje u novcu ili u robi.

Naša sagovornica navodi da za poklone koji se daju iz sredstava članarine sindikalne organizacije mora postojati dokaz da sredstva nedvosmisleno potiču iz sredstava članarine sindikalne organizacije, ili drugih izvora sredstava na koje su plaćeni porez i doprinosi, i da ne potiče od sredstava poslodavca koje je preneo na sindikalnu organizaciju.

Ako se pokloni daju iz sredstava koja nisu prikupljena iz članarine zaposlenih, već od drugih prihoda sindikata, onda poklon ima karakter zarade i na njega se plaćaju porez i doprinosi iako ga daje sindikat.

„Važno je naglasiti da u Zakonu o radu i Zakonu o porezu na dohodak građana postoji razlika u oporezivanju. Jedan broj primanja koje ostvare zaposleni u firmi ne smatraju se zaradom, odnosno na ta primanja se ne obračunavaju porezi i doprinosi kao na zaradu. Dok sa druge strane Zakon o porezu na dohodak građana, ograničava visinu koju firma može da isplati, iznad te sume plaća se porez“, kaže Trifunović.

Zaradom se u smislu Zakona o radu, ne smatraju sledeća primanja:  

• Učešća zaposlenog u dobiti poslodavca u poslovnoj godini

• Naknade troškova za korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog, kao i naknade drugih troškova, kod radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorija poslodavca

• Naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju

• Naknade troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i u inostranstvu

• Naknade troškova smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu

• Otpremnine pri odlasku u penziju

• Naknade troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice

• Naknade štete zbog povrede na radu i profesionalnog oboljenja

• Poklona deci zaposlenih za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa propisanog Zakonom

• Jubilarnih nagrada i solidarne pomoći

• Premija koje poslodavac uplaćuje zaposlenima za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite

• Otpremnine po osnovu prestanka radnog odnosa, po osnovu člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu

Primanja koja se naknadno oporezuju iznad propisane sume

Odredbama Zakona o porezu na dohodak građana naknadno se oporezuju primanja zaposlenih koja se smatraju zaradom, u odnosu na Zakon o radu.

„Pokloni deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića, propisana je neoporeziva suma od 10.100 dinara, ukoliko poslodavac i jedan dinar isplati više od te sume, smatraće se zaradom koja podleže punim porezima i doprinosima“, objašnjava ekonomistkinja i poslovni konsultant.

Ukoliko je poslodavac svojim pravnim aktom predvideo da se zaposlenima isplati jubilarna nagrada i tu je postavljena granica, za 2021. neoporeziva suma je 20.198 dinara. Ukoliko poslodavac odluči da iznos jubilarne nagrade bude veći od neporezive sume, na razliku obračunava i plaća porez na zarade od 10 procenata.

Solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice, propisana je neoporeziva suma od 40.399 dinara. Preko tog iznosa takođe se obračunava i plaća porez od 10 odsto.

Otpremnina za odlazak u penziju, starosnu ili invalidsku ograničena je na sumu od 181.698 dinara. Za isplatu preko te sume obračunava se porez od 20 odsto.

Propisane su neoporezive sume i za druga primanja, poput otpremnine radnicima za čijim je angažovanjem prestala potreba, kao i za dnevnice za službeni put, solidarna pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana porodice. Pomoć zaposlenom kada se rodi dete neoporeziva je do iznosa od 90.849 dinara.

„Jedino solidarna pomoć za ublažavanje posledica elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja priznaje se u celi, nije postavljen neoporezivi limit. Važno je da poslodavci, pre donošenja odluka o određenim isplatama na vreme imaju potrebne informacije, kako bi planirali rashode poslovanja ali i propisane obaveze“, zaključuje Biljana Trifunović.