Pre nego što započnete biznis obratite pažnju na nekoliko stvari

Startap scena u Srbiji jedno vreme bila je u velikom usponu, a trenutno stagnira, međutim, i dalje se razvijaju brojne uspešne priče, i to uglavnom iz IT sveta. Šta bi osnivači novih startap kompanija trebalo da znaju pre ulaska u posao i kako da se pripreme, upitali smo nekoliko uspešnih poslovnih ljudi.

„Pokrenuti sopstveni posao uvek je izazovno i samo mali broj kompanija preživi prvu godinu poslovanja. Međutim, sva iskustva stečena prilikom pokušaja (i grešaka) u osnivanju startapova su više nego dragocena, i osnivači ih mogu primeniti u narednom pokušaju, odnosno sledećem startapu. Za razliku od osnivanja ’malog biznisa’, osnivači startapova žele da njihov proizvod bude globalno konkurentan i uspešan, i upravo zbog toga je IT oblast mesto gde srpski osnivači imaju globalne komparativne prednosti“, objašnjava za Biznis.rs ovlašćeni finansijski analitičar (CFA) i direktor konsultantske firme WM Equity Partners, Vladimir Pavlović.

Neophodno je, kaže naš sagovornik, da svaki budući startap preduzetnik prvo odgovori na nekoliko ključnih pitanja:

1. Koji problem želim da rešim primenom svog inovativnog proizvoda?

„Mnogo ljudskih potreba može biti razlog da se krene u neki inovativni poduhvat, ali samo ako rešavamo neki ozbiljan problem koji naši potencijalni klijenti imaju, naš proizvod će moći da se komercijalizuje“, navodi Pavlović.

2. Koliko je tržište na kome ću poslovati lokalno, regionalno i globalno?

„Naime, može se desiti da je tržište još u fazi nastajanja, da nema dovoljno potencijalnih klijenata, da su velike barijere za ulazak (u smislu finansijskih ulaganja ili administracije, itd.)“, napominje finansijski analitičar.

3. Ko su nam konkurenti na tržištu i šta je naša konkurentska prednost u odnosu na njih?

„Samo jedan deo potencijalnog tržišta se može osvojiti, pa je veoma važno realno sagledati našu poziciju u odnosu na konkurenciju danas, ali i na potencijalnu buduću konkurenciju“, naglasio je Pavlović.

Kako kaže, prvi korak je sagledati potencijalno tržište i poziciju inovativnog proizvoda na njemu. Sledeći važan korak jeste okupiti tim koji ima sva važna znanja, kako bi startap mogao da se brzo razvija.

„Kulturološki, naše društvo ima problem sa stvaranjem partnerstava i pojedinci više vole da budu jedini osnivači kompanije. Međutim, kod startapova to jednostavno nije moguće. Da bi se uspelo na globalnom tržištu, miks različitih kompetencija, znanja i iskustva je više nego neophodan. Takođe, da bi se tim održao i u izazovnim situacijama, potrebno je unapred kreirati okvir za donošenje odluka, jer će se nekada mišljenja osnivača razlikovati. Timovi koji nastavljaju da zajedno rade, čak i kada se ne slažu 100 odsto oko svake pojedinosti, imaju najveće šanse za uspeh“, smatra naš sagovornik.

Takođe je, ističe on, veoma važno doći do prvog klijenta i u što ranijoj fazi potvrditi da proizvod na čijem se razvijanju radi zaista ima tražnju na tržištu. Koliko god osnivači misle da je njihova ideja genijalna, osluškivanje tržišta je, kako kaže, mnogo važnije od toga.

„Na kraju, ali ne najmanje važno, jeste planiranje finansijskih potreba startapa. Sopstvena sredstva osnivača svakako su neophodna, ali treba realno proceniti do kada se može izdržati isključivo sa sopstvenim resursima (uključujući i vreme osnivača kao resurs). Potrebno je videti koja su sredstva eksternog finansiranja dostupna – grantovi, investicije poslovnih anđela, korporacije, VC fondovi“, konstatovao je Pavlović.

Direktor kompanije Mainflux Labs, Saša Klopanović, smatra da uspešne startapove ne krasi to što su najbolji u jednoj od navedenih oblasti (ideja, tim, pristup klijentima, pristup izvorima finansiranja…), već su dovoljno dobri u svim navedenim oblastima i imaju vidljiv napredak u svakom kvartalu.

„Potrebno je da osnivači nisu sujetni, već da žele da prihvataju nova znanja i savete mentora u oblastima gde postoji najviše prostora za unapređenje. Srbija je dobro tržište na kome može da se testira inicijalni proizvod. Međutim, osnivači startapova moraju što pre da izađu na međunarodno tržište i da svoj proizvod oblikuju prema potrebama globalnih kupaca. Kada startap dođe do prihoda na međunarodnom tržištu, tada postaje interesantan i za međunarodne investitore, a što značajno povećava šanse za dalji rast i uspeh“, izjavio je Klopanović za naš portal.

Dodao je da oni koji tek kreću u realizaciju nekog projekta pre svega treba da se ne zaljubljuju u svoju i ideju i da budu surovo iskreni i da provere sve pretpostavke na kojima je ona zasnovana putem već etabliranih alata i metoda, kao što su Business Model Canvas i Customer development, pored standarnog istraživanja tržišta.

„Knjiga Isaka Adižesa (Ichak Adizes), ’Ciklusi preduzeća’, odličan je putokaz sa neverovantom preciznošću kroz šta se prolazi i koje su opasnosti od početka i osnivanja startapa do ozbiljne kompanije. I na kraju, podjednako važno je da se ne očekuje da će proizvod sam sebe da prodaje, već da se uči sve ono sto je neophodno za razvoj i vođenje jedne kompanije. Ako ne može da se pristupi nekom od ozbiljnih akceleratora (startup accelerator), čija je upravo to svrha, sada su osim knjiga dostupni i odlični kursevi najboljih američkih univerziteta, na temu poslovne startegije, menadžementa, marketinga i prodaje, finansija, razumevanja tržista“, navodi direktor firme Mainflux Labs.

Vođa projekta Relio, švajcarsko-srpskog fintech startapa, Lav Odorović posavetovao je početnike u poslovanju da prave što više malih eksperimenata kojima mogu da potvrde interesovanje potencijalnih klijenata.

„Ne morate napraviti banku da biste proverili da li ljudi na vašem sajtu žele da se prijave za bankovni račun. Mnogo je lakše napraviti prozivod kada je jasno da klijenti žele to što prodajete. Klijenti su ključ, svi investitori su pre svega zabrinuti da li će se to prodavati, a ne da li se to može napraviti. Pokušajte što dalje bez investicije, kako biste zadržali veću kontrolu nad firmom. Takođe, prvu rundu investicija treba tražiti od takozvanih angel investitora, a VC fondovi obično dolaze kasnije“, otkrio je Odorović za Biznis.rs.