Problemi koji muče domaće privrednike rešivi su uz volju nadležnih institucija

„Predlažemo smanjenje nameta na male zarade i male biznise, profesionalizaciju državnih službi koje bi trebalo da budu servis građanima i privredi, reformu poreskog sistema na sveobuhvatan i pravedan način. Takođe, potrebno je procesuiranje aktera afera zloupotreba budžeta Republike Srbije, administrativno rasterećenje poslovanja, kao i jednaka primena zakona za sve. Izmenama kaznene regulative na gradacionu i usklađenu sa ekonomskom moći privrednih subjekata, preusmeravanjem subvencija sa stranih „investitora“ na domaću poljoprivredu i preradu stvorili bi se uslovi za smanjenje sive ekonomije i crnog tržišta“, neki su od zaključaka sa konferencije koju je održalo Udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“.

Učesnici ovog skupa složili su se da je jedan od načina da se unapredi poslovanje domaćih preduzetnika smanjenje nameta na minimalne zarade koji sada idu i do 60 procenata.

Takođe, istakli su da se među nelogičnim nametima nalazi i naplata natpisa na privatnoj svojini koju praktikuje Grad Beograd, i razne ekološke naknade koje nemaju namenski karakter, što ih čini parafiskalima.

„Naknada za korišćenje puteva da bi došli do svog objekta, nova fiskalizacija usred krize koja se ne razlikuje od prethodne po pitanju suzbijanja crnog tržišta, izrade mnogobrojnih akata gde je evidentna forma iznad suštine, jednake kazne bez obzira na ekonomsku moć privrednih subjekata… samo su neki od problema koji su privrednicima nepotreban teret“, kaže predstavnica udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije (ZPPS) Milena Amon.

Ekonomista i predsednik ovog udruženja, dr Predrag Mitrović rekao je da je jedan od najvećih problema to što su u Srbiji sveprisutni korupcija i siva ekonomija.

„Siva ekonomija i korupcija postoje svuda u svetu, ali u Srbiji uzimaju oko 30 odsto BDP-a. To u značajnoj meri otežava raspodelu resursa i usporava privredni razvoj, jer privredni subjekti skloni utaji poreza predstavljaju nelojalnu konkurenciju onima koji posluju legalno“, kaže Mitrović.

On naglašava da se poreska utaja najčešće vrši kroz PDV sistem.

„Izostanak adekvatne kontrole velikih sistema vezan je za gledanje kroz prste svima onima koji navodno zapošljavaju veliki broj ljudi, generišu velike prihode ili su izvozno orijentisani. Dokle god se država odnosi tako prema velikim privrednim subjektima, a ogroman teret prebacuje na male, mi ćemo biti pozicionirani prema indeksu percepcija korupcije na 94. mestu od 180 zemalja sveta“, ističe Mitrović.

Predstavnica Udruženja Milena Amon osvrnula se na rad Agencije za zaštitu životne sredine, navodeći da se uvoznicima određenih vrsta roba obračunava određena naknada za tokove otpada, ali se ona ne obračunava svima na isti način.

„Agencija zahteva dostavljanje izveštaja sa podacima koje već poseduje, zatim na svom sajtu objavi da neki od privrednika nije dostavio izveštaj na propisan način. Tada se javljaju privatne firme koje tim uvoznicima nude izradu adekvatnog izveštaja sa podacima koje Agencija već poseduje. U slučaju da ne angažujete privatnu firmu Agencija će podneti prekršajnu prijavu i izložiti vas potencijalnom trošku plaćanja kazne od 500.000 dinara, koliko iznosi za d.o.o. Tako izgleda poslovati u Srbiji. To je represija koja uništava preduzeća“, ocenjuje Amon.

Nenamenski karakter ekoloških naknada

Na konferenciji je o nenamenskom trošenju sredstava koja su prikupljena po osnovu plaćanja ekoloških taksi i naknada za tokove otpada govorio i dr Ilija Batas Bjelić iz udruženja Čuvari Perleza.

„Prema nekim procenama, od 2010. do 2018. godine od ovih uplata prikupljeno je oko pola milijarde evra. Umesto na ekološke probleme novac od ekoloških taksi se troši na hvatanje pasa lutalica, na rekonstrukciju vodovoda ili mostova“, navodi Bjelić.

Advokat Dušica Jež Bojović na temu naknada za posebne tokove otpada kaže da je problem važeća zakonska regulativa.

„Najveći problem je zakonska regulativa, jer postoji obaveza uvoznika čija roba postaje predmet posebnih tokova otpada da Agenciji za zaštitu životne sredine pošalju izveštaj o proizvodima koju su uvezeni. Ali Agencija već poseduje podatke o tim proizvodima, jer im Uprava carina pošalje ceo spisak“, objašnjava Jež Bojović.

Učesnici konferencije osvrnuli su se i na rad nekoliko državnih institucija koje po njihovom mišljenju prati neprofesionalna i neefikasna administrativna usluga.

„Tako, na primer, imamo situaciju da se više od godinu i po dana čeka na obradu hitnih zahteva za covid kredite Fondu za razvoj. Mnoge uredbe se ne sprovode, državne agencije kao što je SEPA ne pružaju uslugu, ali pokreću prekršajne prijave protiv privrednika. Poreska uprava radi po dvostrukim aršinima, gde smrt sina u porodičnoj firmi računa u smanjenje broja zaposlenih i po tom osnovu potražuje novac sa kamatama ili zatvara žive biznise za navodna neslaganja od 180 dinara, dok istovremeno propušta da naplati više od 12 milijardi evra poreza i naknada na švercovanu robu, krađu struje, iznošenje novca u inostranstvo bez plaćanja poreza na dobit u Srbiji“, zaključci su učesnika konferencije.