PRVI ZERO WASTE BREND U SRBIJI Spora moda kao novi trend

Kao projekat nevladine organizacije Inspiring Change (Nosioci Promena), Krpica je prvi zero waste modni brend u Srbiji. Njen cilj je da se naše tržište pripremi za zero waste proizvode, najpre kroz edukaciju, a zatim kroz ponudu alternative brzoj modi.

„Naša priča je nastala kao inicijativa koja teži da radi sa tekstilnim otpadom koji nastaje u proizvodnji – u samoj tekstilnoj industriji, odnosno otpadom koji nikada nije imao priliku da postane resurs. Za razliku od drugih brendova na tržištu koji se plasiraju kao ekološki i rade sa spašenim tekstilom, reciklikranim tekstilom i tome slično, Krpica ne zagovara kupovinu i ističe da svi proizvodi, pa čak i naši, ne treba da se kupuju, osim ako su neophodni“, objašnjavaju inicijatorke Krpice – projektni koordinator Ana Maksimović i projektni menadžer Nina Petrov.

Promena navika potrošača na prvom mestu

Prvi korak ka redukovanju zagađenja koje stvara modna industrija je, kako kažu, da se promene navike potrošača i samim tim potražnja koja će izvršiti pritisak na modne kompanije da promene modele poslovanja.

„Krpica nema za cilj masovnu proizvodnju i sticanje profita, stoga kreiramo mini-kolekcije koje se sastoje od dva do četiri proizvoda. Trenutno u ponudi imamo unikatne ženske majice, cegere, i nesesere. Osoba koja kupi naš proizvod, svojom kupovinom postaje ambasador u zagovaranju spore mode, i svojim primerom podstiče okolinu da bude svesnija svojih potrošačkih navika“, naglasile su naše sagovornice.

Otkrivaju da je velika potražnja za tekstilnim cegerima u Evropi, pa i u Srbiji, u poslednjih nekoliko godina. Do toga je došlo, kako kažu, primenom zabrana plastičnih kesa i naplaćivanjem istih u supermarketima.

„Ranije nisu bili popularni jer su smatrani hipsterskim i nedovoljno kul fenomenima. Ovo je jedan od dobrih pokazatelja kako adekvatni zakoni i njihove primene mogu direktno imati pozitivan efekat na životnu sredinu“, pričaju Ana i Nina.

Tokom ove godine, sarađivale su, kako kažu, i sa mnogim devojkama i ženama koje su im se pridružile i koje su ih inspirisale da se još intenzivnije tome posvete.

„Najnovija članica našeg tima, Jasna Tomasović, odličan je istraživač i pisac na našem blogu, čiji su informativni tekstovi pomagali i nama unutar tima, otkrivajući fascinantne podatke koje do tada nismo znale“, ističu naše sagovornice.

Nije lako doći do tekstilnog otpada

Pošto nisu uspele da ostvare saradnju sa proizvođačima tekstila, najčešće jer već postoje ugovori između njih i drugih kompanija o distribuciji tekstilnog otpada, na primer, sa toplanama koje spaljuju tekstil, material za mini-kolekcije nalaze u krpicama koje imaju njihove krojačice u svojim studijima.

„Kroz uzbudljivo putovanje koje se nastavlja, imale smo prilike da se upoznamo sa izazovima koji se tiču tekstilnog otpada – počev od nedostatka adekvatnih strategija za upravljanje tekstilnim otpadom, kako na nivou lokalnih samouprava, tako i na nivou države. Zatim nedostatak znanja o proizvodnji, potrošnji, i reciklaži samih tekstilnih proizvoda, i na kraju – nepostojanje adekvatnih alternativa koje će omogućiti savesnim potrošačima da kupuju lokalne proizvode po pristupačnim cenama“, objašnjavaju Ana i Nina.

Ekološko, ali i socijalno preduzetništvo

Ono što Krpicu čini društvenim startapom jeste što su njihovi dizajneri i krojači teško zapošljive grupe. Kažu da im je cilj da ponude mogućnost zarade mladim studentima modnog dizajna, koji će steći svoju prvu praksu sa njima, ali i krojačicama koje su ostale bez posla. Novu mini-kolekciju su kreirale Vesna Bobić i Jadranka Bogojević.

„Zahvaljujući našem načinu komunikacije, tržište nas prvenstveno vidi kao ekološki brend, pa tek potom kao modni brend. Dug je put ka uspostavljanju zdravog odnosa naše populacije prema tekstilnoj industriji, s obzirom na to da, u siromašnoj zemlji, pojedinci vole da kupuju jeftinu garderobu i da je često menjaju, što im omogućava brza moda“, pričaju naše sagovornice.

Dodaju da je ovaj fenomen lepo ilustrovan primerom da u Zaječaru raste broj second hand radnji u kojima ljudi kupuju u skladu sa svojom kupovnom moći, a u isto vreme, kako ističu, Zaječar poseduje Capitol Park šoping centar koji nudi isto to – jeftinu garderobu.

„Pravi napredak postići ćemo kada ljudi počnu da kupuju lokalne proizvode i second hand proizvode zbog razvijene ekološke svesti, a ne zbog ekonomskih uslova“, zaključuju Ana i Nina.