Prvo „tečno drvo“ u Srbiji

Prvi urbani foto-bioreaktor u Srbiji – LIQUID3, postavljen je ispred zgrade Opštine Stari grad u Makedonskoj ulici u Beogradu. Ovo ‘tečno drvo’, kako ga nazivaju u Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu gde je osmišljen, predstavlja potpuno novo biotehnološko rešenje za prečišćavanje vazduha i smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) u urbanim područjima gde su njegove koncentracije najveće, a za sadnju drveća nema dovoljno prostora.

„LIQUID3 predstavlja alternativni koncept ozelenjavanja koji kombinuje visok kapacitet mikroalgi za vezivanje ugljen-dioksida iz vazduha sa urbanim dizajnom, kako bi se smanjio nivo štetnih gasova u urbanim sredinama gde postavljanje zelenih površina ili sadnja drveća nisu mogući i koje su posebno ugrožene visokom zagađenošću vazduha. Ovo biotehnološko rešenje apsorbuje količinu CO2 isto kao jedno odraslo drvo staro 20 godina, i istovremeno služi kao klupa, punjač za telefone na solarnu energiju i noćno svetlo, uz dizajn koji se estetski uklapa u urbanu sredinu“, objasnio je za Biznis.rs naučni savetnik sa Univerziteta u Beogradu, vođa istraživačkog tima u Institutu za multidisciplinarna istraživanja dr Ivan Spasojević.

‘Tečno drvo’ je nagrađeno kao jedno od 11 najboljih inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta ‘Lokalni razvoj otporan na klimatske promene’, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF). Opština Stari grad je kao partner u realizaciji projekta obezbedila lokaciju i dozvole za postavljanje sistema.

„Do rešenja za urbani foto-bioreaktor LIQUID3 smo došli kroz multidisciplinarnu saradnju na našem Institutu koja je omogućila povezivanje dizajna, biologije i biotehnologije, a u cilju odgovora na poziv za inovativna rešenja za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji je uputio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, u okviru projekta ‘Lokalni razvoj otporan na klimatske promene’. Inicijalnu ideju smo razvijali uz mentorsku i ekspertsku podršku, u okviru projektnog inkubatora i akceleratora“, obrazložiila je naučna saradnica sa Univerziteta u Beogradu, arhitekta i osoba zadužena za dizajn LIQUID3 sistema u Institutu za multidisciplinarna istraživanja, dr Danica Stojiljković.

Za ovaj održiv i multifunkcionalan sistem bila su neophodna ulaganja, kako bi došlo do realizacije projekta.

„Razvoj ovog rešenja zahtevao je intenzivan laboratorijski i kreativni rad na biotehnološkim rešenjima i dizajnu i trajao je tri godine. Institut za multidisciplinarna istraživanja nam je pružio podršku u vidu korišćenja laboratorija i naučne opreme. Ukupni troškovi razvoja od ideje do prototipa su oko 60.000 dolara, što je niska cena s obzirom na to da smo došli do TRL6″, otkrio je dr Spasojević.

Prema njegovim rečima, kako su još uvek u fazi prototipa i proizvodnja nije serijska, nemaju konačnu cenu jedne ovakve tehnologije.

„Cena je svakako kompetitivna sa pametnim klupama, posebno kada se uzme u obzir multifunkcionalnost LIQUID3 sistema. Naš plan je da postavimo LIQUID3 i u drugim zagađenim opštinama i gradovima, i to ne samo u Srbiji. LIQUID3 koristi mikroalge da pretvori ugljen-dioksid u kiseonik, a nakon završetka životnog ciklusa alge postaju biomasa, koja se može koristi kao kompost za đubrenje zelenih površina ili kao gorivo za proizvodnju energije“, naveo je vođa istraživačkog tima.

Osim toga, prolaskom vazduha kroz vodeni stub u akvarijumu u kome se alge nalaze, dolazi i do uklanjanja čestica prašine iz vazduha.

„Uradićemo merenja u cilju kvantifikacije drugih efekata, kao što je uklanjanje posebno opasnih komponenata zagađenja vazduha, na primer olova. Smatramo da je upravo ovakvo rešenje – kompaktno, efikasno i održivo – idealno za prevazilaženje ovog problema, i očekujemo masovnu upotrebu“, smatra dr Spasojević.

Kultura mikroalgi ima svoj životni ciklus koji ne zahteva komplikovano održavanje, ni posebno znanje.

„Osnovno održavanje sastoji se u tome da se jednom mesečno ukloni 90 odsto kulture, da se nalije voda i dodaju neophodni minerali. Prilikom održavanja se dobija biomasa koja se može koristiti kao đubrivo za travnjake ili cvetne zasade. Upravo ovo, uz pametno korišćenje urbanog prostora, predstavlja osnovu održivosti LIQUID3 sistema“, naglasio je naš sagovornik.

Kako je istakla dr Stojiljković, za rešavanje problema današnjice, kao što su klimatske promene, ključne su inovacije i kombinovanje znanja iz različitih oblasti.

„Kroz ovakve male inovacije možemo postepeno izmeniti ne samo našu životnu sredinu već i svest ljudi o značaju ekologije, inovacija i nauke“, zaključila je ona.