Brojni podsticaji za domaće inovacije

Startap kompanijama u Srbiji na raspolaganju tri vrste poreskih olakšica

InovacijePoreziPreduzetnik

28.9.2021 08:01 Autor: Ljiljana Begović

Startap kompanijama u Srbiji na raspolaganju tri vrste poreskih olakšica Startap kompanijama u Srbiji na raspolaganju tri vrste poreskih olakšica
Za poslednje tri godine Srbija je od strane Financial Times-a dva puta proglašena za destinaciju broj jedan za privlačenje stranih investicija, kao i za... Startap kompanijama u Srbiji na raspolaganju tri vrste poreskih olakšica

Za poslednje tri godine Srbija je od strane Financial Times-a dva puta proglašena za destinaciju broj jedan za privlačenje stranih investicija, kao i za zemlju koja stvara najviše radnih mesta od direktnih stranih investicija na milion stanovnika.

Kada su u pitanju ulaganja u inovacioni i startap ekosistem, Srbija je ocenjena kao jedan od lidera u stvaranju uslova za privlačenje inostranog kapitala u ovaj sektor, a posebno u ekosistemu Beograda i Novog Sada. Prema ovom izveštaju, razlozi za tako nešto leže u obrazovnom sistemu, operativnim troškovima i poreskim podsticajima.

Kada je reč o poreskim olakšicama, startapovi mogu dobiti određene podsticaje u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica. U pitanju su tri vrste olakšica koje startapovi mogu ostvariti.

Uvećanje troškova za istraživanje i razvoj u poreskom bilansu

Ova poreska olakšica namenjena je startap kompanijama, koja se naziva i „R&D“ (Research & Development) odbitak.

„Na primer, ukoliko ste uložili u istraživanje i razvoj milion dinara, u poreskom bilansu ovi troškovi se dupliraju i računaju se kao da je uloženo dva miliona dinara, samim tim smanjuje se ostvarena dobit, kao i stopa poreza na dobit. Ovo je tzv. ‘R&D odbitak’ i definisan je članom 22g Zakona o porezu na dobit. Takođe, detaljna primena ovog poreskog podsticaja regulisana je Pravilnikom o troškovima istraživanja i razvoja“, objašnjava poreska savetnica Gordana Aritonović.

Još jedan od podsticaja za buduće startapove u Srbiji je i izuzimanje kvalifikovanog prihoda iz poreske osnovice za porez na dobit u visini od 80 odsto.

Foto: Shutterstock.com

Prema rečima naše sagovornice, to znači da autorsko delo mora biti zavedeno u Zavodu za intelektualnu svojinu. Kvalifikovani prihod je prihod koji se ostvari od prodaje inovativnih proizvoda, odnosno prodaje autorskog dela.

„Na taj način 80 procenata tzv. kvalifikovanog prihoda ostvarenog od prodaje autorskog dela može da se izuzme iz osnovice za porez na dobit, i time da se umanji porez na dobit. Ovo je tzv. ‘IP Box’ olakšica, i regulisana je članom 25b Zakona o porezu na dobit. Takođe, detaljna primena ovog poreskog podsticaja regulisana je Pravilnikom o kvalifikovanim prihodima. U Pravilniku je detaljno objašnjen način izračunavanja kvalifikovanog prihoda i njegovog odbijanja od osnovice poreza na dobit. Ova olakšica se nadovezuje na prethodnu, jer se pretpostavlja da će startap prvo da ulaže u istraživanje i razvoj inovativnog proizvoda. A kada finalizuje taj proizvod zaštitiće ga u Zavodu za intelektualnu svojinu, vršiće prodaju tog proizvoda i moći će da umanji osnovicu poreza na dobit“, naglašava Aritonović.

Startapovi mogu biti kandidati i za dobijanje poreskog kredita po osnovu ulaganja u novoosnovano privredno društvo koje obavlja inovacionu delatnost.

„Ovo je olakšica koju ostvaruju postojeća privredna društva (koja nisu novoosnovana) ukoliko ulože kapital u inovacioni startap. Tim privrednim društvima priznaje se poreski kredit u visini od 30 odsto ulaganja u taj inovacioni startap. Ovo je olakšica definisana članom 50j Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Cilj ove olakšice je motivisanje postojećih privrednih društava da ulažu svoja sredstva u novoosnovana privredna društva koja se bave inovacionom delatnošću. Članom 50j definisano je šta se smatra novoosnovanim privrednim društvom koje obavlja inovacionu delatnost i koje uslove ono mora da ispunjava“, navodi poreska savetnica.

Iako uvedeni još 2019. godine, ovi poreski podsticaji nisu naišli na masovnu primenu od strane novoosnovanih startapova iz razloga što je njihova primena veoma komplikovana. Zahteva dosta administrativnog posla, a za firme koje tek otpočinju poslovanje to je veliki teret.

Nije dovoljno osnovati firmu kod APR-a i započeti razvoj inovativnog proizvoda. Mora da se zadovolji čitav niz uslova koji su predviđeni Zakonom o inovacionoj delatnosti da bi se firma smatrala inovacionom i da bi mogla da koristi ove olakšice.

„Takođe, predviđena je poreska kontrola za firme koje koriste ove poreske podsticaje, i s obzirom na to da je administriranje ovih podsticaja veliko i opterećujuće osnivači se uglavnom odlučuju da ove poreske podsticaje ne koriste. Mislim da očekivanja predlagača ovih poreskih podsticaja nisu ispunjena u smislu masovnosti upotrebe. Olakšice su predviđene za IT firme koje se bave razvojem softverskih proizvoda, a opšte je poznato da je administracija za njih veliko opterećenje, u poređenju sa drugim delatnostima“, zaključuje poreska savetnica Gordana Aritonović.

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.