Raste broj frilenserki u regionu, blagi pad cene rada

Najnoviji rezultati istraživanja gig populacije pokazuju da je došlo do blagog pada broja radnika na internetu u regionu od 2,15 procenata.

Istraživanje je predstavio Centar za istraživanje javnih politika u okviru Gigmetra (prvi instrument koji opisuje digitalnu geografiju Srbije i zemalja u regionu u odnosu na rod, zarade i profesije kojima se najčešće bave digitalni radnici).

Prema najnovijim podacima vodeće globalne platforme u jugoistočnoj Evropi po broju registrovanih gig radnika su Upwork, Freelancer i Guru, na kojima je u najnovijem merenju Gigmetra registrovano 104.988 korisnika u posmatranih devet zemalja regiona: Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Jedan od autora istraživanja, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu, Univerziteta u Kragujevcu i član tima Gigmetar CENTAR, Vladan Ivanović kaže da je pandemija ostavila posledice i na gig radnike u poslednjih šest meseci. Najznačajnija promena je manji broj radnika na platformi Freelancer, dok je Upwork privukao 3.000 više gig radnika u odnosu na prethodno merenje.

Najsvežiji podaci o radu frilensera u regionu, pokazuju da je najveći broj gig radnika na dominantnoj platformi lociran u dve zemlje – Rumuniji i Srbiji, gde je aktivno 44,8 odsto ukupnog broja radnika u regionu koji rade na Upwork-u.

Kada je reč o kretanju broja radnika, sve zemlje su, sa izuzetkom Bugarske, zabeležile rast u broju gig radnika – od 0,3 odsto u Mađarskoj i 0,6 procenata u Srbiji, do neverovatnih skoro 40 odsto u Bosni i Hercegovini. Vrlo veliki rast je zabeležila i Crna Gora sa 20,4 odsto. Izraženiji rast je imala i Hrvatska (12 procenata), Makedonija (8,4) i Albanija (6,6), ali i Rumunija – 5,6 odsto.

Mereno prema broju gig radnika na 100.000 stanovnika, na dominantnoj platformi najviše zaposlenih na gig tržištu ima Severna Makedonija.

„Sa 249 gig radnika na 100.000 stanovnika, odnosno 87 više od Srbije koja je drugoplasirana sa 162 radnika, Severna Makedonija i dalje je na dominantnoj poziciji u regionu. Značajno učešće imaju još i Albanija i Crna Gora, dok ostale zemlje imaju značajno manje vrednosti ovog pokazatelja“, ocenjuje Vladan Ivanović.

Kada je reč o udelu žena, u većini zemalja došlo je do blagog rasta procenta gig radnica.

“U većini zemalja žene učestvuju sa oko 30 odsto udela”, kaže jedan od autora istraživanja, Zoran Kalinić.

Prema podacima istraživanja u platformskom radu dominiraju muškarci: od svakih 1.000 radnika 365 su ženskog pola. Ipak, u najnovijem merenju je došlo do povećanja udela žena za 2,1 odsto u odnosu na prethodno merenje, pre svega zbog većeg udela žena među novim radnicima. Ovaj trend zabeležen je u svim zemljama izuzev u Hrvatskoj (pad 0,5 procenata).

Ipak, kada se pogleda polna struktura po zemljama, primetne su značajne razlike.

Naime, iako muškarci čine natpolovični deo gig populacije u svakoj od zemalja regiona, Albanija i Crna Gora imaju procenat gig radnica iznad 40 odsto. I u jednoj i u drugoj zemlji je došlo do rasta broja gig radnica u odnosu na prethodno merenje, što ih čini još rodno ravnopravnijim tržištima po ovom parametru.

Veće učešće žena, u odnosu na regionalni prosek, beleže i Bugarska, Mađarska i Severna Makedonija, dok najnepovoljniju polnu strukturu i dalje ima tržište Bosne i Hercegovine (svega 30,8 odsto gig populacije čine žene).

Rezultati istraživanja Gigmetra pokazuju da srpski gig radnici i dalje dominiraju u oblasti multimedije i kreativnih usluga.

Ako se posmatraju sve profesije, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora i Hrvatska imaju najniži stepen specijalizacije, pošto u ovim zemljama ne postoje profesije koje imaju najviši udeo u odnosu na ostale zemlje regiona ili koje značajno odstupaju u odnosu na regionalni prosek.

Rumunija, sa drugom najbrojnijom populacijom gig radnika, se pojavila kao regionalni lider u domenu razvoja softvera – broj gig radnika u ovoj oblasti je vrlo blizu broju gig radnika u oblasti kreativnih usluga i multimedije, gde ih je najviše aktivno.