Registracija socijalnih preduzeća preduslov za podršku države od 50 miliona dinara

U Srbiji je dosad registrovano tek nešto više od 10 socijalnih preduzeća, a procena je da između 200 i 500 udruženja, zadruga i drugih pravnih lica posluje u skladu sa solidarnom ekonomijom.

Kako bi mogli da konkurišu za mere podrške koje država sprema na proleće i sredstva u iznosu od 50 miliona dinara, NALED je pozvao sva socijalna preduzeća da iskoriste pravo upisa i spremno dočekaju Program razvoja.

Socijalna preduzeća doprinose pravednijem društvu, jer u osnovnim principima imaju i tržišno poslovanje i inkluzivno i fer zapošljavanje. Ekonomski i socijalni aspekt su im podjednako važni, a način upravljanja i donošenja odluka u ovim preduzećima se zasniva na solidarnosti i jednakosti. Iako u svetu postoji 10 miliona socijalnih preduzeća, koja kreiraju 200 miliona radnih mesta, u Srbiji ovaj termin još uvek nije dovoljno jasan.

Neke od mera koje je civilno društvo predložilo i koje se nalaze u Nacrtu Programa jesu finansijske prirode i odnose se na podršku početnicima u poslovanju, nabavku opreme i podršku u zapošljavanju, ali tu su i mnoge druge mere poput obezbeđivanja prostora za rad, stručne i savetodavne podrške, pozicioniranja na tržištu, jačanja kapaciteta socijalnih preduzeća i dr.

“Malo ljudi kod nas zna šta je socijalno preduzetništvo, a ono upravo treba da nam posluži, kao državi koja je ozbiljno rešila pitanje nezaposlenosti. Pre 12 godina u Srbiji je nezaposlenost bila gotovo 26 odsto, a danas je devet procenata. Dakle, mi smo kao država u ozbiljnoj meri iscrpeli raspoložive kontigente radne snage i došao je red da se bavimo teško zapošljivim kategorijama stanovništva”, rekao je predsednik Saveta za socijalno preduzetništvo i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković na lansiranju kampanje, koja je započela od posete socijalnom preduzeću „Naša kuća“, kao i Centru „Zvezda“ i udruženju „Etno mreža“.

U teže zapošljive kategorije stanovništva spadaju osobe sa invaliditetom, kao i osetljive grupe – dugoročno nezaposlene žena, nekvalifikovane radnici, žrtve nasilja u porodici, itd. U Srbiji ima 260.000 ljudi koji su dugoročno nezaposleni, lica koja nemaju kvalifikacije, od kojih 153.000 čine žene starije od 50 godina.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović je istakla da žene koje su dugoročno nezaposlene, najčešće poseduju konkretne veštine koje uz adekvatnu podršku mogu da budu temelj za afirmaciju žena i ostvarivanje prihoda. Jedan od takvih primera je i udruženje „Etno mreža“ koja pruža podršku stotinama žena širom Srbije da čuvaju kulturno nasleđe i ekonomski se osnaže.

“Socijalna preduzeća na čijem se čelu nalaze žene mogu imati veliki uticaj na živote drugih žena, uglavnom kroz obrazovanje, obuku, stvaranje novih radnih mesta, borbu protiv trgovine ljudima i rodnih stereotipa, pristup izvorima finansiranja i davanje glasa ženama u njihovim zajednicama. Jedan od glavnih ciljeva kampanje koju pokrećemo jeste da pozovemo sve subjekte koji deluju u ovom sektoru da upišu status i tako se kvalifikuju za konkurse i mere koji će uslediti kroz Program razvoja”, izjavila je Jovanović.

Predsednica udruženja „Naša kuća“ Anica Spasov navodi da je više od deset godina aktivna u donošenju Zakona o socijalnom preduzetništvu, jer pomoću njega jedino može da računa na podršku države i lokalnih samouprava.

Pre dve godine, Srbija je dobila Zakon o socijalnom preduzetništvu, kojim su definisani pojam solidarne ekonomije i uslovi za sticanje statusa socijalnog preduzeća. Tada je uspostavljen i Savet za razvoj socijalnog preduzetništva, sa ciljem da osmisli Program za razvoj sektora, koji će se dosledno i u kontinuitetu sprovoditi.