Sredina u kojoj posluju ključna za razvoj mladih preduzetnika
AnalizaPoslovanjePreduzetnikU fokusu
23.11.2021 10:19 Autor: Ljiljana Begović
Prema poslednjim rezultatima objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre (APR), od ukupnog broja registrovanih preduzetnika 23,1 odsto čine mladi između 18 i 35 godina, njih oko 67.000.
Iz Udruženja mladih privrednika Srbije (UMPS) za naš portal kažu da broj mladih preduzetnika ne iznenađuje, već ohrabruje.
„Jedan od pokazatelja sve većeg broja mladih koji se upuštaju u preduzetništvo je i činjenica da nam se svakog dana pridružuju novi članovi, puni poslovnog entuzijazma. U nastajanju je zajednica nove generacije privrednika koji prepoznaju vrednost udruživanja, deljenja znanja i iskustva, saradnje. To nam je posebno drago, jer iskreno verujemo da je to jedini način na koji možemo da povećamo kolektivno znanje čitave zajednice i da motivišemo još veći broj mladih da se oprobaju u preduzetničkim vodama“, navode iz UMPS.
Međutim, naši sagovornici ističu da moramo biti svesni da nisu svi sami izabrali da krenu tim putem.
„Nekada je, nažalost, to posledica nedostatka adekvatnih prilika za zaposlenje koje istovremeno zadovoljava i kreativne i egzistencijalne potrebe, naročito u manjim mestima. Između ove dve grupe ne smemo praviti podelu. Svi ovi ljudi preuzimaju odgovornost za svoj karijerni i životni put. Sigurni smo da bi bilo i više uspešnih mladih preduzetnika kada bi bilo više prilika za preduzetničko usavršavanje, kao i podrške, pre svega od strane neposrednog okruženja, prijatelja i porodice, a naravno i drugih organizacija i države na najvišem nivou“, objašnjavaju iz UMPS.
Najviše programera i ugostitelja
Prema podacima APR-a najviše mladih preduzetnika registrovano je za obavljanje delatnosti računarskog programiranja, frizerskih i kozmetičkih salona, restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, drumski prevoz tereta, usluge pripremanja i posluživanja pića, održavanje i popravku motornih vozila, trgovinu na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, taksi prevoz, specijalizovane dizajnerske delatnosti.
Iz Udruženja mladih preduzetnika Srbije kažu da su najpopularnije delatnosti među mladim preduzetnicima u Srbiji verovatno one koje su najviše profitabilne, ali da zahtevaju i relativno niska ulaganja.
„To su delatnosti u kojima možete uglavnom zaraditi taman toliko da se preživi. Međutim, svaka generalizacija nije dobra. Bilo bi korisno pogledati i strukturu delatnosti u odnosu na geografsko područje u kojem se preduzeće nalazi. Moramo poći od toga da pristup određenim prilikama jednostavno nije isti za sve. Velika je centralizacija poslovnih prilika, kao i prilika za ostvarivanje poslovnih kontakata i sticanje relevantnog iskustva u velikim centrima poput Beograda i Novog Sada. Internet i druge tehnologije daju infrastrukturu da se to brže menja, ali sredina u kojoj se mladi preduzetnik razvija ima dominantnu ulogu. Sa druge strane, celo tržište mora da se razvije kako bi moglo da apsorbuje inovativne proizvode i usluge koje imaju dodatnu vrednost“, ocenjuju iz UMPS.
Zbog toga je sve veći udeo mladih preduzetnika, a u najvećem broju svakako u Beogradu i Novom Sadu, u onim privrednim delatnostima kojima se stvara najviše dodatne vrednosti i u kojima su specifična znanja, veštine i kreativnost glavni izvor konkurentske prednosti na tržištu i uspešnog poslovanja. Takve delatnosti su važne za preduzetnike, njihova domaćinstva, ali i za regione u kojima žive, privredu i društvo u celini.
Sve veći broj mladih preduzetnika govori u prilog činjenici da preduzetništvo u Srbiji ima perspektivu i da bi novajlije u biznisu trebalo podržati.
„Preduzetništvo je istovremeno i tradicija i budućnost, bez njega je razvoj nezamisliv. Za početak, moramo da radimo na promociji i popularizaciji preduzetništva kao poželjnog karijernog izbora, prilike da se stvara vrednost – ne samo za sebe, već i za okruženje. Ne smemo osuđivati neuspeh u biznisu, već treba da podržavamo svaki poduhvat i smelost da se prihvati rizik na putu ka ostvarenju ciljeva“, objašnjavaju iz UMPS.
Takođe, naši sagovornici smatraju da u praktičnom smislu postoji nekoliko stvari koje je potrebno uraditi u najkraćem roku.
„Na primer, neophodno je informacije učiniti transparentnim, jasnim i lako dostupim. Sve u vezi sa zakonskim procedurama, aktuelnim finansijskim i nefinansijskim programima podrške i olakšicama koje su dostupne početnicima u poslovanju, mora da bude nadohvat ruke svakome ko razmišlja da započne poslovni poduhvat kako bi mogao informisano da donosi odluke i na vreme izbegne eventualne greške“, kažu iz UMPS.
Pročitajte još:
Za razvoj je potrebno konstantno unapređivati programe podrške preduzetnicima, naročito mladima bez iskustva, a sve u skladu sa trendovima na tržištu. Potrebno je dodatnim programima podrške i posebnim pogodnostima dodatno stimulisati preduzetničku aktivnost na svim nivoima, naročito za grupe od posebne važnosti – inovativne tehnološke biznise, preduzetnike u malim sredinama ili iz ugroženih grupa.
„Takođe, uvođenje preduzetničkog poslovnog obrazovanja na svim nivoima, kao i praktične nastave orijentisane ka ispoljavanju kreativnosti i rešavanju problema, jedan je od načina da se podrži preduzetništvo i umanji verovatnoća neuspeha u najranijim fazama poslovanja. Zaista postoji mnogo stvari koje bi mogle da budu urađene. Poenta je da preduzetništvo ima dobru perspektivu, ali ona sama od sebe ne donosi rezultate“, zaključuju iz Udruženja mladih privrednika Srbije.