STARI NAMEŠTAJ ODEVA U NOVO RUHO Inženjer vazduhoplovstva osvaja svojim stilom restauracije i dizajna

Sve češće se ljudi pre odlučuju da obnove nešto od stilskog nameštaja koji su nasledili, nego da kupe novi. Iako su baš ti komadi izuzetnog kvaliteta, lepo i dobro urađeni, opet neretko ostavljaju suviše starinski utisak.

Tu u pomoć uskače Marija Lukić, diplomirani mašinski inženjer vazduhoplovstva. Osim što je profesor stručnih predmeta u Mašinsko-saobraćajnoj školi u Čačku, takođe je i vlasnik ateljea za restauraciju i redizajn starog nameštaja „Shabby Chic Design“.

Mnogi bi rekli da je to nespojivo, ali ljudska kreativnost još jednom pokazuje da ne poznaje granice.

„Nakon završenih studija u Beogradu, počinjem da radim u firmi „Spektar” na mestu direktora sistema kvaliteta QMS. Posle osam godina rada na rukovodećoj poziciji, počinjem da radim kao profesor. Atelje otvaram 2016. godine, jer je umetnost, u stvari, moja najveća strast“, priča Marija Lukić za Biznis.rs.

Ideje je ubirala u Vimbldonu

Pre odlaska na fakultet 1991. godine, imala je sreću da, sa svojih 17 godina, boravi u Vimbldonu, kod porodice koja se bavila restauracijom i redizajnom nameštaja, između ostalog i Shabby Chic tehnikom.

„Dok su drugi obilazili radnje sa komadima garderobe, ja sam zalazila u antikvarnice i umetničke galerije. Moja fasciniranost restauracijom i Shabby Chic stilom ogledala se u tome što bih sve vreme provodila u radionici svog domaćina učeći i jezik i zanat. Fantastičan je osećaj nekom starom komadu nameštaja udahnuti nov život, sačuvati ga od zaborava. U  meni to izaziva neverovatan osećaj radosti, jer sam od detinjstva naučena da volim i negujem ljubav prema starinama i umetnosti“, sa osmehom ističe Lukić.

Staro pretvara u novo i moderno

Te 1991. godine Marija nije znala da će jednog dana živeti svoj san i imati svoj atelje, koji je otvorila, kako kaže, vrlo bojažljivo.

„Nakon povratka iz Engleske, još kao devojka, zaista sam ozbiljno radila i učila sve veštine i često imala običaj da obojim sve po svojoj kući. Velikom upornošću i željom, pojedini stručnjaci kažu i neverovatnim talentom, uspela sam da otvorim svoj atelje i krenem profesionalno u svet redizajna nameštaja“, objašnjava ona.

Kako je jedna ekonomistkinja napravila ozbiljan biznis od dekorativnih jastuka i osvojila srpsko tržište, pročitajte OVDE.

Kaže da kada čovek radi ono što voli, to već nije običan posao i da je time počela da se bavi iz ljubavi.

„Naučena sam da samo sopstvenim radom mogu uspeti u životu. Kada neko sa posebnom dozom sete donese stari komad nameštaja koji čuva od svojih predaka za koji misli da je propao, a onda sazna da možete da napravite divnu stvar, taj pogled i ozarenost osobe izaziva buru emocija i motivacije da napravim čudo“, ističe Lukić.

Njeni radovi imaju poseban sertifikat

Dodaje da kako godine prolaze i kako je upoznaju, ljudi sve više uživaju u njenim radovima.

„Ja ne farbam nameštaj, već ga oslikavam, što je potkrepljeno i mojim sertifikatom. Naime, radovi koji izlaze iz mog ateljea su ručni rad i poseduju ‘Sertifikat starog umetničkog zanata’, i imaju otvorene šake kao simbol. Na taj sertifikat sam izuzetno ponosna, jer sam ga dobila od Ministarstva privrede i shvatila da je moj rad zaista unikatan i priznat, kako kod nas od institucija , samim tim i van granica naše zemlje“, navodi Lukić.

Koristi više od 4.000 tehnika u radu

Relativno dugo se bavi ovim poslom i kaže da primenjuje u restauraciji preko 4.000 tehnika ručnog rada. „Shabby Chic“ je jedna od osnovnih metoda kojim neki stari zaboravljeni komad nameštaja može oživeti.

„Međutim, to zapravo nije tehnika, već predstavlja efekat koji se postiže nanošenjem slojeva boje, šmirglanjem, voskiranjem, da bi se dobio rustični izgled. U svemu tome presudnu ulogu ima vaše oko, ruke, stil i inspiracija. To je samo jedna od metoda, a meni najviše prija moja tehnika ‘Melline’, koja predstavlja pravo umetničko i bajkovito oslikavanje nameštaja“, objašnjava ona.

Oslikala je celu čačansku kafanu

Bojama koje sastavljam i koje koristim u svom ateljeu u Čačku, može se postići efekat na drvetu, iverici, oplemenjenoj iverici, stiroporu, betonu, metalu, plastičnim materijalima i drugim.

„Klijenti prate moj rad i nalaze mene. Tako sam i dobila poziv od gospođe Verice Kostić, direktorke UTP „Morava“ u Čačku da radim redizajn najstarije kafane u Čacku „Car Lazar“. Ručno sam oslikala celu kafanu, detalje i stari nameštaj, tako da sam na neki način malo udahnula život ovom kultnom mestu naših sugrađana. Nakon toga, ona je postala moj zaštitni znak, pa sam krenula dalje da radim enterijere objekata, ulepšavam domove, kako ja volim da kažem – utopljavam i ušuškavam“, navodi Lukić.

Upravo tako je došla i do, kako kaže, najdivnije kuće kod nas – „Bo inside“ u Novom Sadu, gde je oslikala nekoliko komada nameštaja i delova doma.

„Bila sam deo tima predivnih ljudi, vlasnika kuće koji su radili zajedno uz mene i ja uz njih. Mislim da smo napravili pravu malu čaroliju u kući”, priseća se Lukić.

Čini čuda u domovima svojih klijenata

Marija radi i na terenu, oslikava domove ljudi na licu mesta. Kaže da je ušla u mnogo domova u čitavoj zemlji i da ljudi vole njen rad, ali da se usput neretko i sprijatelje.

„Svi oni na neki način postanu deo mene. Ostavljam im deo sebe i svoje energije u domu kroz svoje radove. Pritom sačuvam dosta njihovog porodičnog nasledstva. Stekla sam kroz svoj rad nekolicinu velikih prijatelja koje beskrajno volim”, navodi ona.

Ističe da je ovaj posao izuzetno ozbiljan i ponekad fizički veoma naporan. Kada radi ne obraća pažnju na vreme, jer kada slika – uživa.

Prati svetske trendove

Sarađuje sa ljudima iz Engleske, Amerike, Italije, Francuske, Rusije i vrlo pomno prati trendove i trudi se da ih donese i kod nas.

Dobitnik je prve nagrade za inovativnu ideju prošle godine u projektu „Zakorači van okvira“, na poziv Udruženja poslovnih žena „Nadežda Petrović”. Iako nije član udruženja, predstavila je svoje boje, rad i tehnike i odlučila da ih polako pusti u prodaju.

„U procesu sam istraživanja svoje nove tehnike i primeniću je na jednom komadu nameštaja za koji mi je ukazana velika čast. To je da uradim redizajn jedne stare kutije sata za moj grad Čačak. Sat će stajati u glavnom holu skupštine opštine Čačak, i biće nešto što van granica naše zemlje ljudi izuzetno cene“, ističe Lukić.

Planira i radionice za decu

Kada se završi pandemija korona virusa, želi da edukuje decu kroz razne vidove radionica, koje je imala ranije. Deca će tu moći da stvaraju oslikavajući tekstil, porcelan, staklo, ali i da prodaju svoje radove, kao i da učestvuju u humanitarnim akcijama.

„Tako će mladi na neki način kroz kreativan rad oplemenjivati sebe i druge, razvijajući svoju inteligenciju u zdravom pravcu, kao i osećaj plemenitosti i empatije kroz humanitarni rad“, objašnjava Lukić.

Planira da i dalje unapređuje saradnju sa „Cream of Scandinavia” Belgrade, Kreativnim centrom „Bo inside“ Novi  Sad, UTP „Morava“ Čačak, kao i ostalim institucijama i entuzijastima, koji ostaju pri želji kao i ona, da se sačuva kulturno nasleđe naše zemlje kroz unikatan ručni rad.

„Ja nisam biznismen koji zgrće novac, ja sam samo jedna malena žena koja radi svoj posao srcem i dušom“, zaključuje ona.