Top 50 najinovativnijih kompanija u svetu

Prve tri najinovativnije kompanije i ove godine su Apple, Alphabet i Amazon, pokazuje istraživanje koje je sprovela američka firma za konsalting Boston Consulting Group (BCG).

Naime, BCG rangira najinovativnije kompanije još od 2005. godine, pa je tako i ove godine istraživanjem došao do 50 najinovativnijih. Pored tri pomenute, u prvih 10 su i Microsoft, Tesla, Samsung, IBM, Huawei, Alibaba, Sony i Pfizer, koji je istisnuo Facebook sa 10. pozicije. Dakle, možemo da primetimo da su se desila određena netipična pomeranja na listi u odnosu na prošlu godinu.

„Izlazeći iz korona krize, kompanije žele inovacije, a i potrebne su im. Međutim, premalo njih je spremno da prihvati izazov. Tako prevladava praznina u spremnosti za inovacije. Uspešna inovacija zahteva tri stvari – postavljanje inovacija kao prioritet, posvećeno ulaganje i talenat za tako nešto. Takođe, neophodna je i spremnost za pretvaranje uloženog u rezultate“, navedeno je na sajtu BCG.

Kada je o dobrim vestima reč, BCG ističe da se broj kompanija koje prijavljuju da je inovacija među prva tri prioriteta njihovih organizacija, povećao za 10 procentnih poena u 2021. godini na 75 odsto, što je najveći porast na 12-mesečnom nivou, tokom 15 globalnih godišnjih istraživanja o inovacijama, koje je BCG do sada sprovodio.

„Međutim, sa druge strane, nešto manje od polovine kompanija koje su se našle u našem istraživačkom izveštaju stavlja stvarne resurse iza svojih prioriteta. Te kompanije nazivamo predanim inovatorima. Organizacija može da stvori stvarnu vrednost samo ako je njen temeljni sistem inovacija spreman da pretvori prioritet i predanost u rezultate. Prioriteti su dobri, ali i obaveza se računa“, napominju u BCG.

U izveštaju se ističe da superiorna spremnost pokreće stvaranje vrednosti i otpornost. Pedeset kompanija koje su proglašene najinovativnijim u 2007. godini, dakle neposredno pred početak Svetske ekonomske krize, u periodu između 2007. i 2012. postizale su na godišnjem nivou kapitalnu dobit koja je bila za četiri procentualna poena viša od rezultata berzanskog tržišta.

Priča za vreme korona krize je, kako smatraju u BCG, slična. Najinovativnijih 50 firmi pre pandemije, 2020. godine nadmašilo je indeks za neverovatnih 17 procentnih poena, čak i ako se uklone visokotehnološki giganti (Apple, Google, Amazon, Facebook i Netflix), vrhunski inovatori ga nadmašuju sa 13 procentnih poena.

„Nisu očekivani trendovi da se među najinovativnijim firmama osim tehnoloških i farmaceutskih nađu i internet prodavci, pre svega proizvođači sportske opreme. Opet, iz raznih delatnosti su se pojavile neke kompanije sa inovacijama, a da su u pitanju neke tradicionalne delatnosti, koje se ne tretiraju kao inovativne. Sve to je rezultat promenjenih potreba koje je donela pandemija korona virusa“, objašnjava predsednica Upravnog odbora organizacije Dostignuća mladih u Srbiji (Junior Achievement Serbia), Svetlana Kisić.

Kako ističe, inovacije povlače nova znanja, nove tehnologije, nove materijale i nove potrebe, a nove potrebe proizilaze često iz promene okolnosti ili u okruženju, ili promena u načinu življenja i tome slično.

„Ovaj ‘bum’ koji su doživeli internet prodavci apsolutno mogu da zahvale promenjenim okolnostima koje je donela bolest Covid-19 na globalnom nivou. Da se nije desila korona kriza, slika u pogledu inovativnosti sigurno ne bi bila ista. Visokotehnološke firme sigurno bi bile prisutnije ovde i to iz više razloga. Ovo je vreme četvrte industrijske revolucije, čak se govori i o petoj, tako da su vrlo dinamična stvaranja novih znanja i njihova distribucija, ali ovo je sada znatno pogurano novim uslovima rada koje je izazvao korona virus. Dakle, ove visokotehnološke kompanije uvek imaju nova znanja i one generišu i mnogo novca, što je neophodno za razvoj“, naglasila je Kisić.

Kada je reč o našim preduzećima, da bi bila inovativna, Kisić navodi da moraju da budu ozbiljno podržana. Kako Srbija ima formiran Fond za inovacionu delatnost, ona smatra da su to koraci da i mi nešto menjamo, da ne pratimo samo svetske trendove, već i da iskoristimo talas inovativnosti.

„Da biste stvorili kapacitet za inovacije, bitno je da se razvijaju i privreda i društvo. Od ključne važnosti je podizanje kvaliteta i efikasnosti obrazovnog sistema i naučne zajednice, a zatim uspostavljanje adekvatnih veza između obrazovanja, nauke i privrede. Da bi se to postiglo, neophodno je promeniti sistem upravljanja naukom i inovacijama. To podrazumeva značajno povećanje ulaganja u taj sektor, kao i unapređenje relevantnosti naučnih istraživanja za razvoj privrede. Takođe, neophodno je unaprediti međunarodnu saradnju u domenu nauke i inovacija. Pored toga, važno je i razviti dostupne kanale finansiranja za ljude koji bi da ideju pretvore u proizvod. Kod nas nije razvijeno finansijsko tržište, ne postoji zakonska regulativa za primenu ‘venture capitala’ – ulaganja investitora u rizične projekte u početnoj fazi, a bez sredstava nema realizacije ideja“, napominje Kisić.