Ugovor o privremenim i povremenim poslovima uglavnom namenjen sezoncima

Kada poslodavac želi da zaposli radnika da obavi neki posao samo jednom ili da ga angažuje periodično, upotrebiće najverovatnije jedan od oblika rada van radnog odnosa, tj. ugovor o privremenim i povremenim poslovima.

To su poslovi takve prirode da se ne obavljaju tokom cele godine, već periodično. Najčešće se misli na sezonske poslove (na primer u poljoprivredi za vreme berbe voća, u ugostiteljstvu za zapošljavanje hotelskog osoblja u sezoni i sl.).

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima se zaključuje za obavljanje poslova koji ne mogu da traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.

Prema podacima NALED, karakteristika privremenog rada u Srbiji jeste da je on izrazito kratak, da je 35 odsto radnika koji su privremeno angažovani rade kraće od tri meseca, još 20 odsto njih angažovano je na period do šest meseci, dok dodatnih 16 procenata radi do 12 meseci.

Troškovi legalnog angažovanja privremenih i povremenih radnika viši su nego kod ugovora o radu. Na minimalnu neto zaradu od oko 30.000 dinara, troškovi poreza i doprinosa u proseku iznose 16.000 dinara (1/2 neto zarade), a za većinu lica (radnike starije od 26 godina, nezaposlena  lica, lica zaposlena sa nepunim radnim vremenom i korisnike starosne penzije) mogu biti i skoro 20.000 dinara (2/3 neto zarade).

Po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima mogu se angažovati nezaposleni, starosni penzioneri i zaposleni sa nepunim radnim vremenom – do punog radnog vremena, kao i članovi omladinske i studentske zadruge do 30 godina života.

„Radnici koji rade po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima nemaju prava koja imaju redovno zaposleni, poput plaćenog bolovanja, plaćenog prekovremenog rada, plaćenog odsustva, godišnjeg odmora i sl. Međutim, ukoliko poslodavac želi, on može ugovorom definisati i omogućiti radniku da ostvari i ova prava“, kaže za Biznis.rs advokat Branislav Vještica.

Dodatno, može se ugovoriti i isplata naknade troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa posla, naknade za ishranu, o čemu odlučuje poslodavac u skladu sa opštim aktom i svojim finansijskim mogućnostima, pri čemu ne postoji njegova obaveza isplate navedenih troškova, već je isplata predviđena kao mogućnost, a obaveza postaje ukoliko bi bila utvrđena u pravilniku o radu ili drugom opštem aktu ili u ugovoru.

Radno vreme definiše se ugovorom, a može se sklopiti za puno, ali i nepuno radno vreme.

„Važno je razgraničiti ugovor o privremenim i povremenim  poslovima i ugovor o delu, budući da oba predstavljaju rad van radnog odnosa, dok je glavna razlika što se kod ugovora o delu radi isključivo o obavljanju poslova koji su van delatnosti poslodavca, dok se za PP poslove može zaključiti ugovor i za obavljanje poslova u okviru delatnosti poslodavca“, objašnjava Vještica.

Poslodavac  koji angažuje radnika za obavljanje privremenih i povremenih poslova može u ugovoru da predvidi uslove i razloge za raskid, odnosno otkazivanje ugovora pre isteka roka.

Nakon zaključenja ugovora, poslodavac treba da podnese prijavu na obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za onog radnika koji nije pre toga već bio osiguran po nekom drugom osnovu.

To znači ako angažuje nezaposleno lice ili korisnika starosne penzije, poslodavac podnosi prijavu  na obavezno socijalno osiguranje, dok prilikom angažovanja zaposlenih lica koja nisu angažovana na puno radno vreme,  podnosi prijavu na obavezno socijalno osiguranje do iznosa punog radnog vremena.

U slučajevima kada angažuje radnike  preko  omladinske ili studentske  zadruge,  tada poslodavac ima obavezu da izvrši prijavu radnika i za njih uplati doprinose.

Isplata naknade, porez i doprinosi

U zavisnosti od samog ugovora poslodavac naknadu radniku može isplaćivati za jedan radni dan ili za ceo vremenski period angažovanja, isplaćuje se ugovorena naknada samo za radne dane kada je dolazio na rad i obavljao ugovorene poslove.

„Takođe, poslodavac je u obavezi da za angažovane radnike uplati poreze i doprinose, po osnovu naknade za rad, čija visina zavisi od statusa lica sa kojim je sklopljen ugovor. Ovi porezi i doprinosi ne plaćaju se u istom iznosu za sve radnike, već zavise od statusa angažovanog  lica. To znači da su za  istu  visinu ugovorene naknade različiti iznosi poreza i doprinosa“, naglašava Branislav Vještica.

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, naknade za obavljanje privremenih i povremenih poslova imaju poreski  tretman kao i zarade, pa se na ugovorenu naknadu, plaća porez na zarade po stopi od 10 odsto, s tim da  se osnovica za obračun poreza ne umanjuje za neoporezivi iznos zarade.

Ukoliko poslodavac za sezonske ili povremene poslove angažuje korisnike starosne penzije, u obavezi  je da plati doprinos za osiguranje od nezaposlenosti, a od 2019. godine i doprinos za zdravstvo.