Ugrožena egzistencija 20.000 frilensera i njihovih porodica

Zbog uredbe koja je doneta u Kini, a koja se odnosi na smanjenje opterećenja učenika, veliki broj profesora koji drži online nastavu ostaće bez posla. Prema nekim procenama, među njima je i između 15.000 i 25.000 frilensera iz Srbije.

Izmene donete 24. jula u Kini, uredbom „Dvostruka redukcija“, direktno pogađaju sve škole i druge institucije obrazovanja, same učenike i njihove roditelje, ali i sve strance koji drže online časove učenicima iz Kine.

“Među njima je i između 15.000-25.000 predavača engleskog jezika iz Srbije. Najpreciznija procena broja frilensera u Srbiji je oko 70.000, prema istraživanju koje je sproveo Centar za istraživanje javnih politika. Prema anketama, online predavači predstavljaju najveću grupu. Prema anketi NALED-a, oni čine 18,08 odsto, a prema anketi Udruženja radnika na internetu (URI) 36 odsto”, kažu za Biznis.rs iz Udruženja frilensera i preduzetnika Srbije (UFPS).

Nova kineska uredba koja se odnosi na smanjenje opterećenja učenika podrazumeva smanjenje školskih obaveza i vanškolske nastave.

Uredba nalaže da deca mlađa od šest godina ne smeju da pohađaju online časove, a ostale odrednice se odnose na decu starosti od 6 do 14 godina. Privatnim edukativnim centrima i školama koje pružaju dodatno i dopunsko obrazovanje naloženo je da se preregistruju kao neprofitne organizacije i onemogućeno im je da primaju strane investicije. Ne smeju zapošljavati strance, osim rezidenata NR Kine.

Takođe, zabranjeno je držanje časova nakon 21h, vikendom, tokom praznika i raspusta. Uvodi se boravak od dva sata posle časova u školama i besplatni dodatni časovi koje će organizovati i pružati državne škole. Uvode se kontrole i nadzor obrazovnih institucija.

“Na primer, od objavljivanja uredbe do 25. avgusta, dakle za mesec dana, Peking je pronašao i zatvorio 141 ilegalnu školu koja je poslovala bez dozvole. Vlasti su samo do ovog datuma uposlile 18.218 organa reda, ispitale 9.996 offline i 2.107 online edukativnih centara. Ovom prilikom naplaćeno je u kaznama ili je zaplenjeno ukupno 15,34 miliona juana (oko 2,3 miliona dolara)”, objašnjavaju iz UFPS.

Dakle, propis zbog kog će online profesori ostati bez posla je odluka kineskih vlasti da tamošnje škole ne smeju zapošljavati strance. Dat je rok od godinu dana za potpunu primenu uredbe, a tumačenje je ostavljeno lokalnim vlastima na nivou provincija.

Zbog razlika u tumačenju i brzini primene, određeni broj škola veruje da će moći da radi dok učenici koji su već uplatili časove ne iskoriste svoje uplate. Prodaja novih časova je obustavljena.

“Iako je rok za potpunu implementaciju godinu dana, s obzirom na tempo razvoja događaja možemo očekivati da se sve završi i dosta ranije, a najoptimističnije škole su obavestile nastavnike sa kojima sarađuju da će moći da rade još šest meseci. Neke škole su odlučile da se preorijentišu na držanje časova odraslima, ali je to tržište daleko manje i slabije plaćeno, jer roditelji nisu spremni da izdvoje novca za sebe koliko bi izdvojili za svoju decu”, navode iz UFPS.

Prema pisanju kineskih medija, zbog ogromnih izdataka za vannastavne aktivnosti, pogotovo u osnovnim i srednjim školama u Kini, roditelji su ti koji su zatražili potpunu zabranu rada vanškolskih obrazovnih institucija.

U Kini ima oko 146 miliona dece uzrasta od 6 od 14 godina, a u 2020. godini su za troškove dodatnog obrazovanja dece kineska domaćinstva izdvajala 32,4 odsto svojih troškova, navodi se u anketi “CCTV”. Ovo Kinu čini najvećim tržištem u ESL industriji (English as a Second Language), koje se sada potpuno zatvara za strance.

Udruženje frilensera i preduzetnika Srbije (UFPS) obratilo se Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sa inicijativom da radna grupa za izradu predloga zakona o fleksibilnim oblicima rada što pre počne da radi na zakonskom tekstu.

“Najpre je potrebno da frilenseri budu prepoznati kao posebna privredna grana koja posluje na specifičan način sa stranim poslodavcima pod izuzetno teškim uslovima, najčešće bez bilo kakvih ugovora i pravne zaštite, a čak i kada ugovori postoje gotovo je nemoguće pokrenuti tužbe i pravnim putem doći do svoje zarade”, objašnjavaju naši sagovornici.

Oni ističu da velika nesigurnost poslovanja prati ovakav način rada i da primeri gde čak i čitave škole preko noći nestanu sa lica zemlje i ne isplate svoje nastavnike-saradnike nisu retkost, a sada imamo situaciju da je ugrožena egzistencija čak 20.000 nastavnika, jer su ostala tržišta prezasićena. Ovo povlači i globalno smanjenje cene rada, moguće pogoršanje uslova, a za veliki deo koji se neće snaći u ovim promenama i potpuni gubitak zarade.

“Prema rezultatima ankete UFPS, prihodi 71,55 odsto frilensera predstavljaju primarni izvor prihoda u domaćinstvu, a čak trećina frilensera izdržava celu porodicu. Takođe, prema rezultatima ankete Udruženja radnika na internetu, čak 53 procenta frilensera izdržava jednog ili više članova porodice. Možemo zaključiti da je promenama u Kini pogođen i znatno veći broj ljudi u Srbiji”, naglašavaju iz UFPS.

Oni smatraju da je neophodno da se što pre reši poresko-pravni status frilensera u Srbiji, da radna grupa za izradu predloga Zakona o fleksibilnim oblicima rada pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji je najavljen od 1. januara 2022. što pre krene sa radom i da uzme u obzir i ovakva dešavanja i uslove kojima su frilenseri izloženi.

“Takođe, predlažemo da se svim ugroženima omogući pomoć u vidu umanjenja, odlaganja naplate potraživanja i olakšica pri plaćanju istih i eventualne prekvalifikacije, što predlažemo i za sve ostale frilensere koji više nemaju primanja ili su im prihodi znatno umanjeni u odnosu na prethodni period jer neće moći da plate potraživanja od 2016. godine na dalje”, kažu iz UFPS.

Frilenseri u Srbiji pre svega zahtevaju zakonsko regulisanje poresko-pravnog položaja i ostvarenje osnovnog prava na rad.

“Ukoliko se ovo pitanje ne reši kao što je planirano, rizikujemo da celu ovu privrednu granu slomimo u korenu i na taj način ugrozimo oko 70.000 frilensera i njihovih porodica. Smatramo i da bi država trebalo da tamo gde je moguće pruži pravnu pomoć u slučajevima u kojima se poslodavci ne pridržavaju svojih obaveza”, zaključuju iz UFPS.