Kriterijumi za razvrstavanje pravnih lica

Veličina firme ključna za iznos taksi, naknada i finansijske izveštaje

AnalizaPoreziPoslovanjePreduzetnikU fokusu

22.10.2021 12:59 Autor: Ljiljana Begović 1

Veličina firme ključna za iznos taksi, naknada i finansijske izveštaje Veličina firme ključna za iznos taksi, naknada i finansijske izveštaje
Razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika prema veličini vrši se u skladu sa kriterijumima i graničnim vrednostima propisanim Zakonom o računovodstvu. Direktorka knjigovodstvene agencije Experta... Veličina firme ključna za iznos taksi, naknada i finansijske izveštaje

Razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika prema veličini vrši se u skladu sa kriterijumima i graničnim vrednostima propisanim Zakonom o računovodstvu.

Direktorka knjigovodstvene agencije Experta Marija Đorđić objašnjava da se firme klasifikuju na mikro, mala, srednja i velika, i to na bazi tri kriterijuma. Pored prihoda, tu su i vrednost ukupne imovine (aktive) i broj zaposlenih.

U mikro pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica i preduzetnici koji na datum bilansa ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma:

1) Prosečan broj zaposlenih – 10

2) Poslovni prihod – 700.000 evra u dinarskoj protivvrednosti

3) Vrednost ukupne aktive na datum bilansa – 350.000 evra u dinarskoj protivvrednosti

U mala pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica i preduzetnici koji na datum bilansa prelaze granične vrednosti dva kriterijuma za mikro pravna lica, ali ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma:

1) Prosečan broj zaposlenih – 50

2) Poslovni prihod – osam miliona evra u dinarskoj protivvrednosti

3) Vrednost ukupne aktive na datum bilansa – četiri miliona evra u dinarskoj protivvrednosti

U srednja pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica i preduzetnici koji na datum bilansa prelaze granične vrednosti dva kriterijuma za mala pravna lica, ali ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma:

1) Prosečan broj zaposlenih – 250

2) Poslovni prihod – 40 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti

3) Vrednost ukupne aktive na datum bilansa – 20 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti

U velika pravna lica razvrstavaju se pravna lica i preduzetnici koji na datum bilansa prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma:

1) Broj zaposlenih – veći od 250

2) Poslovni prihod – veći od 40 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti

3) Da vrednost ukupne aktive na datum bilansa bude veći od 20 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti

Foto: Rawpixel.com

Narodna banka Srbije, banke, društva za osiguranje i društva za reosiguranje, davaoci finansijskog lizinga, dobrovolјni penzijski fondovi, društva za upravlјanje dobrovolјnim penzijskim fondovima, Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, investicioni fondovi, društva za upravlјanje investicionim fondovima, berze i brokersko-dilerska društva, platne institucije i institucije elektronskog novca, kao i faktoring društva smatraju se velikim pravnim licima, neposredno na osnovu novog Zakona.

Poreske obaveze

Način plaćanja većine poreskih obaveza ne zavisi od veličine pravnih lica, koja mogu biti mikro, mala, srednja i velika.

“Poreska osnovica i poreske stope određuju se različito za različite poreske obaveze, kao što su porez na dobit, porez na zarade, porez na imovinu. Na primer, porez na dobit pravna lica plaćaju po stopi od 15 odsto na oporezivu dobit, bez obzira na to da li se radi o mikro ili velikom pravnom licu. Preduzetnici, pak, plaćaju porez na prihode od samostalne delatnosti po stopi od 10 procenata. Ova razlika nije uslovljena veličinom već poreskim oblikom, da li je reč o privrednom društvu ili preduzetniku”, navodi Đorđić.

Naša sagovornica ističe da usled različitih poslovnih događaja firme imaju i drugačije poreske obaveze. Ono što je zajedničko svim preduzećima bez obzira na veličinu jesu osnovne poreske obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost (PDV), poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, poreza i socijalnih doprinosa za osnivače i direktore firmi, akontacije poreza na dobit za d.o.o firme, odnosno poreza na prihode od samostalne delatnosti za preduzetnike.

“Jedan deo obaveza dospeva svakog 15. u mesecu za prethodni mesec kao što su PDV i akontacije poreza na dobit i poreza na neto prihod preduzetnika. Porezi i doprinosi na zarade zaposlenih moraju da se plate do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Na primer, poreze na zaradu za oktobar 2021. godine poslodavci moraju da izmire do kraja novembra”, naglašava Marija Đorđić.

Računovodstvo
Foto: Freepik.com

Takse i naknade

Lokalne komunalne takse zavise od veličine firme. Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, popularno zvana “eko taksa” zavisi od stepena uticaja vaše delatnosti na životnu sredinu i veličine vaše firme.

“Ako se vaša delatnost smatra malim zagađivačem, platićete 5.000 dinara godišnje, ukoliko ste mikro pravno lice iznos raste sa veličinom firme. Male firme platiće 50.000 dinara, srednja 125.000 dinara, a velika pravna lica 500.000 dinara”, objašnjava naša sagovornica. 

Jedna druga taksa – taksa na isticanje firme, odnosno “firmarina”, takođe zavisi od veličine. Mikro i mala pravna lica čiji je promet ispod 50 miliona dinara, a koja ne pripadaju određenoj grupi subjekata (banke, osiguravajuće kuće, igre na sreću itd.) oslobođene su plaćanja ove takse.

Od broja zaposlenih zavisi i naknada za “nezapošljavanje” osoba sa invaliditetom. Naime, firme sa više od 20 zaposlenih dužne su da zaposle određeni broj osoba sa invaliditetom. Ako to ne učine, plaćaju svakog meseca poslebnu naknadu. Tako i ova naknada na indirektan način zavisi od veličine firme.

Kada je reč o godišnjim finansijskim izveštajima, Marija Đorđić kaže da su sve firme dužne da predaju redovne godišnje finansijske izveštaje u istom roku. Od bilansa za 2021. godinu taj rok je jedinstven i završava se krajem marta. Veličina firme, sa druge strane, utiče na sadržaj seta finansijskih izveštaja.

“Male firme predaju samo osnovne izveštaje – bilans stanja, bilans uspeha i napomene uz finansijske izveštaje, dok veća privredna društva imaju obavezu da sastavljaju i izveštaj o novčanim tokovima, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o ostalom rezultatu. Takođe, od veličine firme zavisi i obaveza firme da sprovede reviziju finansijskih izveštaja”, zaključuje direktorka knjigovodstvene agencije Experta Marija Đorđić.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...