Azija se okreće nafti sa Bliskog istoka i Afrike, cene rastu

Pojačane američke sankcije prema Moskvi uzdrmale su trgovinu jeftinom ruskom naftom ka Kini i Indiji, povećale potražnju za sirovom naftom iz Bliskog istoka i Afrike, destabilizovale tržište transporta i podigle cene nafte na globalnom nivou.

Nove američke sankcije, uvedene 10. januara, ciljale su tankere koji prevoze rusku naftu, u nastojanju da smanje prihode Moskve, što je primarni cilj zapadnih ekonomskih mera uvedenih nakon početka ruske vojne intervencije u Ukrajini pre tri godine, prenosi Reuters.

Rezultat toga je da su milioni barela nafte zaglavljeni na tankerima, dok trgovci grozničavo traže nove izvore nafte. Istovremeno, trgovina ruskom sirovom naftom, koja je glavni izvor snabdevanja za najveće svetske uvoznike  Kinu i Indiju, značajno je usporila za isporuke u martu.

Ove promene poremetile su globalnu tržišnu dinamiku. Prvi put posle mnogo godina, referentna cena za visokosumpornu Dubai naftu postala je skuplja od Brent nafte, koja je inače lakša za preradu. Ovo je otvorilo vrata proizvođačima iz Brazila i Kazahstana da osvoje veći udeo na tržištima Kine i Indije.

Premije za brazilsku naftu su prošlog meseca skočile na oko pet dolara po barelu u odnosu na Brent, dok su ranije bile oko dva dolara. Kazahstanska CPC Blend nafta će u martu prvi put od juna 2024. stići u Kinu, prema podacima firme Kpler. Bliskoistočna nafta Oman, Dubai i Murban poskupela je više nego dvostruko u januaru, a premije su i dalje iznad tri dolara po barelu.

Ova nagla promena dovela je do toga da su glavni proizvođači, poput saudijske kompanije Aramco, podigli cene sirove nafte za Aziju na najviši nivo od decembra 2023. Afrička nafta takođe dobija na značaju. Trgovci su izvestili da je kineska kompanija Unipec, trgovačka jedinica najveće azijske rafinerije Sinopec, kupila velike količine angolske nafte nakon Kineske nove godine.

Nove sankcije takođe su povećale troškove transporta, jer su trgovci počeli da izbegavaju sankcionisane brodove, preusmeravajući se na nove tankere, čija cena je višestruko veća. To je dodalo milione dolara na trošak svakog pojedinačnog transporta.

Ovaj skok cena posebno pogađa rafinerije u Indiji. Ova azijska zemlja se prošle godine značajno okrenula ruskoj nafti, kada je Reliance Industries potpisao desetogodišnji ugovor sa ruskim Rosnjeftom, vredan oko 13 milijardi dolara godišnje. Međutim, zbog sankcija, indijski zvaničnici sada poručuju da žele samo rusku naftu isporučenu preko kompanija i brodova koji nisu pod američkim sankcijama.

To je dodatno smanjilo broj dostupnih isporuka i povećalo cenu. Ruska Urals nafta, koja je u januaru bila jeftinija za 3,00 –3,50 dolara po barelu u odnosu na Brent, sada je jeftinija za 2,50–2,90 dolara, što je veliki skok troškova za indijske rafinerije. Razlika u ceni između ruske i bliskoistočne nafte smanjila se sa šest do sedam dolara na tri dolara, što Indiji ukida ekonomski motiv da rizikuje sekundarne sankcije.

Zbog usporene trgovine, sirova nafta iz Rusije sve više ostaje uskladištena na tankerima. Od 10. januara, količina neiskrcane ruske nafte na moru porasla je za 17 miliona barela. Očekuje se da će do sredine 2025. godine dostići 50 miliona barela, prema izveštaju banke Goldman Sachs.

Veliki broj ruskih tankera sada kruži oko kineske provincije Šandong, koja nije uobičajeni ulazni punkt za rusku naftu. Šandong je poznat kao centar za nezavisne kineske rafinerije, koje su ranije kupovale velike količine jeftine sankcionisane nafte iz Rusije, Irana i Venecuele.

Kineske državne rafinerije izbegavaju rusku naftu zbog sankcija koje su smanjile broj dostupnih trgovinskih partnera i osiguravača, a glavni kineski uvozni terminali u lukama Ćingdao i Rižao postali su stroži u pogledu sankcionisanih isporuka. Procene govore da će izvoz ruske nafte u Kinu pasti između 700.000 i 800.000 barela dnevno od marta, kada ističu određeni izuzeci od sankcija. Prema podacima kompanije Kpler, to bi značilo pad od najmanje 70 odsto u odnosu na januar.

Glavni kupac iranske nafte, Kina, počela je da smanjuje uvoz iz Teherana, dok predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) preti da će smanjiti iranski izvoz nafte na nulu. Prema procenama Goldman Sachsa, Iran je od početka godine povećao količinu nafte skladištene na tankerima za 14 miliona barela, dostigavši najviši nivo u poslednjih 14 meseci.

Analitičari upozoravaju da bi stroža primena sankcija mogla smanjiti iransku proizvodnju za milion barela dnevno, što bi moglo pogurati cenu Brenta na visoke 80 dolara po barelu do maja. Sa smanjenjem ruske i iranske ponude i rastućim cenama transporta, globalno tržište nafte postaje sve nepredvidivije, dok se Bliski istok i Afrika pozicioniraju kao ključni dobavljači za Kinu i Indiju.