Belgija pod pritiskom EU da prihvati sporni plan za finansiranje Ukrajine

„Dve su vrste posledica eventualne odluke Evropske unije da se zamrznuta ruska državna imovina u Evropi iskoristi za finansiranje pomoći Ukrajini. Rusija bi pre ili kasnije vratila taj novac, zato što se mora poštovati zakon, Nema nikakvog smisla to raditi, jer bi na kraju krajeva Belgija kao mesto gde se novac nalazi morala to da vrati kasnije. To je pravni deo priče, a drugo je možda čak i važnije. Ko bi uopšte hteo posle toga da ostavlja novac u evropskim bankama i ko bi hteo da posluje sa njima?“, rekao je za Biznis.rs Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Kako kaže, on nema dilemu da će to morati da se vrati, ako se uopšte desi.

„Zaista je za mene legitimno pitanje koliko čovek treba da bude nesmotren, neobavešten ili neoprezan da posle toga drži novac u Evropskoj uniji. Tako da je to katastrofalno loša poruka. ECB se ogradila od toga jer zna šta bi to značilo. Kada pogledamo 15 ili 20 godina unazad, EU je bila magnet za svet, upravo zbog vladavine prava, poštovanja ugovora i ljudskih prava. EU je bila najbolje mesto za život u svetu. EU je kao organizacija uživala najveći kredibilitet u svetu, a danas se to dovodi u pitanje“, naveo je Savić.

Belgija je optužila Evropsku uniju da umanjuje njenu zabrinutost zbog plana da se ruska zamrznuta imovina preusmeri u Ukrajinu. Belgijski ministar spoljnih poslova Maksim Prevo (Maxime Prevot) poručio je da Belgija traži alternativu, odnosno da se EU zaduži na finansijskim tržištima, umesto da koristi rusku imovinu.

Prema predlogu koji snažno podržava nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz), oko 140 milijardi evra ruske imovine, koja se nalazi u Belgiji, bilo bi pretvoreno u „reparacioni kredit“ za Ukrajinu za narednu godinu. Većina zemalja EU podržava ovu ideju, a neke su čak optužile Belgiju da blokira dogovor. Belgija, međutim, upozorava da bi takav potez ugrozio eventualni mirovni sporazum u kratkom roku i otvorio vrata tužbama Rusije protiv Belgije u budućnosti.

“Belgijska vlada je sasvim pravilno to sagledala i procenila. Ukoliko bi ipak tako nešto bilo učinjeno, Belgija bi morala da vrati novac Rusiji i verovatno bi tužila od EU da joj vrati novac. Belgija bi verovatno bankrotirala, ali to bi bio presedan nezabeležen u svetu. Tehnički je novac u Belgiji, ali verujem i da bi druge zemlje EU bile u obavezi da snose teret vraćanja tog novca Rusiji”, ocenio je Savić.

Rusija je plan već oštro osudila, a jedan od njenih najviših bankara zapretio je EU sa 50 godina sudskih sporova ako se predlog sprovede. Evropska komisija trebalo bi da ponudi rešenje zastoja, ali Prevo tvrdi da predloženi tekst ne rešava suštinske brige Belgije. Do sada je EU koristila samo prihode od kamate sa oko 210 milijardi evra zamrznute ruske imovine za finansiranje odbrane Ukrajine, dok je upotreba same glavnice ostala veoma sporna tema, prenosi BBC.

Glavni razlog belgijskog otpora je to što se čak 185 milijardi evra te imovine nalazi u finansijskoj instituciji Euroclear sa sedištem u Briselu. Belgijska vlada strahuje da bi upravo ona snosila posledice ako Rusija pokrene sudske postupke. Prevo otvoreno upozorava da bi Belgija, u tom slučaju, mogla bankrotirati, jer taj iznos odgovara celokupnom godišnjem budžetu države.

Premijer Bart de Vever (Bart De Wever) već se zvanično požalio Ursuli fon der Lajen, ocenivši da je plan „fundamentalno pogrešan“. Sličan stav zauzela je i direktorka Eurocleara, Valeri Urbain.  Belgija traži pravno obavezujuće garancije da će sve članice EU solidarno snositi rizik, ali je Evropska centralna banka poručila da ne može da bude krajnji kreditor u takvoj situaciji.

Belgijski premijer predlaže alternativu: da EU obezbedi kredit od 45 milijardi evra za Ukrajinu iz zajedničkog budžeta. Ipak, kancelar Merc smatra da je korišćenje ruske imovine „sve hitnije“, jer se rat pojačava, a zima je već stigla. Sličan stav ima i šefica evropske diplomatije Kaja Kalas, koja smatra da bi ovakav kredit dodatno pritisnuo Moskvu i podstakao je na pregovore.

Rusija je zapretila odmazdom. Šef banke VTB Andrej Kostin izjavio je da će Moskva pokrenuti višedecenijski pravni rat ako EU iskoristi tu imovinu i poručio da je posebno sporno to što bi novac bio iskorišćen za – rat, a ne za mir. EU lideri još u oktobru nisu uspeli da postignu dogovor, a objavljivanje pravnog predloga Evropske komisije kasni zbog otvorenih nesuglasica.