Da li digitalizacija bolovanja menja prava zaposlenih?

Od početka aprila poslodavcima u Srbiji otvorena je mogućnost da zahteve za obračun i refundaciju naknada zarada podnose potpuno elektronski, kroz unapređeni sistem eBolovanje.

Pravni okvir za ovu promenu uspostavljen je još u decembru, kada je stupio na snagu zakon koji uređuje razmenu podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju privremene sprečenosti za rad putem softverskog rešenja e-Bolovanje – Poslodavac. Već od januara 2026. uvedene su elektronske doznake, čime je započeto postepeno ukidanje papirne dokumentacije.

U novom sistemu zaposleni više nemaju obavezu da poslodavcu dostavljaju papirne potvrde o bolovanju. Umesto toga, svi relevantni podaci, od izveštaja lekara do odluka komisija i obračuna naknada, razmenjuju se automatski, u digitalnom obliku. Poslodavci tako direktno pristupaju potrebnoj dokumentaciji, što bi trebalo da ubrza procedure i smanji kašnjenja u isplatama.

Međutim, paralelno sa uvođenjem sistema pojavile su se i dileme u javnosti, posebno nakon informacije da je jednoj trudnici navodno onemogućen izlazak iz zemlje zbog evidencije u eBolovanju. Ovaj slučaj otvorio je pitanja o granicama primene propisa i mogućem uticaju sistema na osnovna prava građana, uključujući slobodu kretanja.

Iz Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu poručuju da korišćenje sistema e-Bolovanje ni na koji način ne ograničava pravo trudnica da putuju ili napuste Srbiju. S druge strane, pravnici ukazuju da određena pravila u vezi sa ponašanjem tokom bolovanja postoje i da nisu novina.

Advokat Branislav Vještica objašnjava da trudnica koja je na bolovanju mora imati saglasnost izabranog lekara, a u pojedinim situacijama i odobrenje lekarske komisije Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ukoliko planira da promeni državu, odnosno mesto prebivališta. Prema njegovim rečima, zaposleni tokom bolovanja ne mogu da se ponašaju potpuno slobodno bez mogućih posledica po prava iz radnog odnosa i zdravstvenog osiguranja.

„Ipak, svako napuštanje mesta prebivališta bez dozvole ne znači automatski zloupotrebu prava na bolovanje. Ocenjuje se konkretna situacija, uzimajući u obzir sve okolnosti“, kaže Vještica.

Kada je reč o radnim pravima, zakon jasno štiti trudnice i porodilje. Tokom trudnoće, bolovanja zbog održavanja trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, zaposlenoj ženi ne može biti uručen otkaz, niti joj može prestati radni odnos po osnovu isteka ugovora na određeno vreme u tom periodu.

„Istovremeno, sama činjenica da je zaposleni na bolovanju ne može biti razlog za otkaz, ali radni odnos može prestati ukoliko istekne rok na koji je ugovor zaključen“, pojašnjava naš sagovornik.

Najviše nedoumica u vezi sa pravima iz radnog odnosa javlja se upravo kod trudnica i porodilja, zbog razlike između više vrsta odsustva. Bolovanje radi održavanja trudnoće može se koristiti u bilo kom trenutku, na osnovu preporuke lekara, dok porodiljsko odsustvo počinje najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre očekivanog termina porođaja.

Za ostvarivanje ovih prava nije uslov da žena ima određeni radni staž – dovoljno je da je u radnom odnosu. Međutim, način obračuna naknade razlikuje se u zavisnosti od vrste odsustva.

Naknada za bolovanje zbog održavanja trudnoće obračunava se na osnovu prosečne zarade u poslednjih 12 meseci pre otvaranja bolovanja. Sa druge strane, naknada tokom porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta zavisi od perioda od 18 meseci pre početka odsustva, pri čemu se u taj period ne uračunava vreme provedeno na trudničkom bolovanju.

„Ukoliko je zaposlena radila svih 18 meseci, naknada odgovara njenoj prosečnoj neto zaradi. U suprotnom, iznos se umanjuje srazmerno vremenu provedenom u radnom odnosu, što znači niža primanja za one sa kraćim radnim stažom“, zaključuje advokat Branislav Vještica.