Da li godišnji odmor „propada“ ako zaposleni ode na neplaćeno odsustvo?

Za vreme prolećnih praznika većina zaposlenih koristi preostali deo godišnjeg odmora od prošle godine, jer po zakonu pravo na to imaju do 30. juna.

Naša čitateljka napisala je da ima nedoumicu oko korišćenja slobodnih dana, jer je već iskoristila ceo godišnji odmor za 2025. godinu, a planira da od septembra 2026. ode na neplaćeno odsustvo u trajanju od godinu dana.

Njeno pitanje je da li do tada može da iskoristi ceo godišnji odmor za 2026. ili samo njegov srazmerni deo.

Prema važećim pravilima, odgovor zavisi od statusa radnog odnosa, ali i od načina na koji se godišnji odmor koristi. Kako objašnjava advokat Branislav Vještica, pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora imaju samo zaposleni koji su radni odnos zasnovali u tekućoj godini. U svim ostalim slučajevima, zaposleni ima pravo na pun godišnji odmor, bez obzira na to da li će kasnije tokom godine koristiti neplaćeno odsustvo.

Drugim rečima, ukoliko je zaposlena već u radnom odnosu i tokom 2026. godine nastavlja da radi, ona stiče pravo na ceo godišnji odmor za tu godinu. Činjenica da će od septembra otići na neplaćeno odsustvo ne utiče na obim tog prava, već eventualno na termin njegovog korišćenja.

Zakon propisuje i način korišćenja odmora. Godišnji odmor može se koristiti u delovima, ali uz pravilo da prvi deo mora trajati najmanje dve radne nedelje u kontinuitetu tokom kalendarske godine, dok se preostali deo može iskoristiti najkasnije do 30. juna naredne godine. Ipak, uz dogovor sa poslodavcem, moguće je iskoristiti godišnji odmor i u celosti.

„Poslednju reč uvek ima poslodavac. On je dužan da zaposlenom omogući korišćenje godišnjeg odmora u toku godine, ali istovremeno donosi konačnu odluku o terminu, vodeći računa pre svega o potrebama organizacije rada. To znači da će i u ovom slučaju zaposleni morati da usaglasi plan odsustva sa poslodavcem, naročito imajući u vidu da želi da spoji godišnji odmor sa neplaćenim odsustvom“, objašnjava advokat.

Pravo na godišnji odmor jedno je od temeljnih radnih prava i dodatno je zaštićeno – zaposleni ga se ne može odreći, niti mu ono može biti uskraćeno. Takođe, ovo pravo se ne može zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa.

Minimalno trajanje godišnjeg odmora u Srbiji iznosi 20 radnih dana, ali u praksi taj broj često raste. Dužina odmora može biti uvećana na osnovu više kriterijuma – radnog iskustva, složenosti poslova, uslova rada, stručne spreme, pa čak i porodičnih okolnosti, poput brige o detetu ili starijem članu porodice. Ovi dodatni dani najčešće su definisani kolektivnim ugovorima ili internim aktima poslodavca.

„Zato nije neobično da postoje velike razlike među zaposlenima. U velikim sistemima sa razvijenim kolektivnim pregovaranjem, poput javnih preduzeća, godišnji odmor može trajati i do 40 dana. S druge strane, kod privatnih poslodavaca, gde se prava uređuju uglavnom kroz ugovor o radu i zakonski minimum, zaposleni često imaju znatno kraće odmore“, zaključuje advokat Branislav Vještica.