Evropske kompanije okreću leđa Srbiji zbog bliskih veza sa Rusijom

Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIIW) ocenio je u svojoj jesenjoj prognozi da će Srbija ove godine ostvariti privredni rast od 3,6 odsto, što ukazuje na umereno usporavanje u ostatku godine u odnosu na prvu polovinu 2022. Kada je reč o 2023. godini, predviđa se rast BDP-a od 1,9 odsto, što implicira da će privredna aktivnost sledeće godine dodatno usporiti.

“Uprkos teškim vremenima izazvanim sukobom Rusije i Ukrajine, Srbija relativno dobro stoji u ekonomskom smislu, uglavnom zbog vladinih mera podrške. Zemlja bi trebalo da dočeka zimu bez većih problema, ali srednjoročni ekonomski izgledi ostaju neizvesni, u zavisnosti od toga kako se pozicionira u odnosu na Rusiju”, navodi se u izveštaju instituta.

Stručnjak za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija u razgovoru za Biznis.rs ističe da smo mi mala zemlja koja je ipak povezana sa svetom i nije sama sebi dovoljna. Zbog toga smo kolateralna šteta, kao uostalom i sve male zemlje unutar Evropske unije.

“Što se tiče projekcija privrednog rasta, evidentno je da ćemo imati poteškoće u srednjem roku. Projekcije Bečkog instituta za nijansu su radikalnije od Svetske banke, ali misllim da imaju pravo jer su naša očekivanja malo veća i u nesrazmeri sa onim što stvarno možemo da uradimo”, ističe Bušatlija.

Naš sagovornik ukazuje da mi ne možemo da utičemo na geopolitičke događaje koji su van naše kontrole i da uvozimo dve trećine inflacije iz Evrope.

“Konstantna kriza provlači se još od 2007. godine. U to vreme iz Amerike je kriza krenula ka Evropi i već 15 godina povremeno se smiruje i menja svoj oblik. Već 2018. godine videlo se da ekonomija EU polako usporava, dok je 2019. godina završena sa brzim prilaženjem recesiji. Taj proces je malo usporen jer je pandemija praktično zatvorila Evropu. Sada smo u jednoj fazi sukoba u Ukrajini koji je opet globalizovan. Veći deo sveta ne podržava ono što SAD zagovaraju, a Evropa sprovodi – a to su pre svega sankcije prema Rusiji koje nemaju efekat zbog kojih su kreirane dok smo mi u najvećoj meri vezani za razmenu sa Evropskom unijom”, ističe Bušatlija.

Prema analizi Bečkog instituta, inflacija u Srbiji pokazuje se upornijom nego što se ranije mislilo, ali je i dalje među najnižim na Zapadnom Balkanu. U avgustu je dostigla 13,2 odsto, što je najviše od 2011. godine.

Institut je revidirao svoje projekcije naviše i za tekuću i za narednu godinu. Konkretno, za 2022. predviđaju da će inflacija u proseku iznositi 11 odsto za celu godinu. Reč je o reviziji za jedan procentni poen u odnosu na letnju prognozu, što znači da će inflacija ostati blizu sadašnjeg nivoa do kraja godine, a zatim će početi postepeno da se smanjuje, opadajući na osam odsto u 2023. godini.

Uprkos inflaciji, realne plate nastavljaju da rastu, ukazuje se u analizi. U junu je realni rast prosečne neto zarade bio 2,1 odsto na godišnjem nivou, među najvišim u celom regionu centralne, istočne i jugoistočne Evrope.

Vlada je podigla minimalne zarade i plate u javnom sektoru od početka godine, što je svakako pomoglo, ali je povećanje zarada bilo evidentno u svim sektorima, i bilo je veće u privatnom nego u javnom sektoru. Dalja najavljena povećanja minimalne zarade i plata u javnom sektoru trebalo bi da spreče da inflacija “pojede” realne prihode.

Pada priliv od stranih direktnih investicija

Nasuprot tome, investicije su bile prilično slabe u prvih šest meseci 2022. godine, sa rastom od samo 1,4 odsto. Usporavanje je delimično posledica slabijih stranih ulaganja.

“Priliv od stranih direktnih investicija u prvih šest meseci 2022. nominalno je smanjen za devet odsto, a realno za 20 odsto, što je u suprotnosti sa dešavanjima u prethodnim godinama, kada je Srbija bila šampion SDI u širem regionu”, ističe se u analizi Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Ovo je, kako se dodaje, još više iznenađujuće, imajući u vidu da je većina zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope doživela porast priliva od stranih direktnih investicija u prvoj polovini 2022. Iako je teško utvrditi koji su razlozi za pad, autori analize smatraju da bi najočiglednije objašnjenje bilo da je Srbija izgubila svoje ruske SDI, koje su pre rata davale oko sedam odsto stranih ulaganja.

“Drugo objašnjenje je da su kompanije iz Evropske unije okrenule leđa Srbiji zbog njenih bliskih veza sa Rusijom. Takođe, može biti da su prilivi SDI jednostavno previše promenljivi iz godine u godinu. Tek se vremenom može doći do čvršćeg zaključka, ali ne bi trebalo da čudi ukoliko Srbija nastavi da prima manje stranih direktnih investicija u narednom periodu nego u prethodnih nekoliko godina”, navodi se u jesenjem izveštaju.

Recesija utiče na ulaganja, građevinarstvo, turizam

Kako za Biznis.rs objašnjava Mahmud Bušatlija, investicije su u padu u čitavoj EU, i to značajno. Prema njegovim rečima, vrlo je jasno da Evropa već ulazi u recesiju, ali je to “vrlo pipavo” priznati.

“Nemačka je već jako pogođena. Francuzi, recimo, godinama skrivaju svoje prave podatke o javnom dugu i na taj način smiruju svoje građane. Kada se sluti da će se ući u recesiju onda se i privreda i građani prilagođavaju polako, ali onog momenta kada priznate da ste u recesiji to znači da se svi ti elementi već vide kroz pad proizvodnje i pad kupovine. Dakle, ne možete prodati ono što proizvedete. Onda je stvar vrlo ozbiljna i može da dovede do još veće inflacije”, kaže on i dodaje da investicije uvek prve stradaju u recesiji.

“Recesija prvo smanji investicije, što se prenese na građevinarstvo, dok sa druge strane paralelno nastrada turizam. Porodice počnu da se ponašaju kao i ekonomija – štede i manje ulažu. Mi smo tu suviše mali i da sve ostane ovako kako je i bez većih problema situacija se ne može popraviti u kratkom roku. Ako pogledamo da smo mi iz naših ratova izašli pre skoro 30 godina, a da još nismo rešili sve probleme na Balkanu vrlo je jasno o čemu je reč kada poredimo sa aktuelnom situacijom”, navodi naš sagovornik.

Manji priliv stranih direktnih investicija odražava se i na privredni rast. Bušatlija objašnjava da su investicije deo BDP-a i kada se one smanjuju snižava se i privredni rast jer se bez investicija ne može održavati napredovanje ekonomije.

“Ako investicije padnu, ali ne mnogo, one će omogućiti da se održava ekonomija, a ne i da raste. I to je direktni uticaj investicija koje imaju na BDP”, dodaje on.

Bušatlija smatra da je u ovakvoj situaciji mnogo važnije da se održi kupovna moć jer je to sastavni deo BDP-a.

“Ne valja kada kupovna moć pada. Sa druge strane, i to je opet vezano za investicije jer ako imate dobar priliv od SDI onda možete da računate na rast nekih sektora ekonomije, samim tim rastu i privatna i potrošnja preduzeća. Sve je povezano i sve se oslanja na investicije”, zaključuje Bušatlija.

Visok deficit tekućeg računa

Više svetske cene energije “gurnule su” deficit tekućeg računa na 9,3 odsto BDP-a u prvoj polovini godine. Kako se navodi u analizi Bečkog instituta, visoki deficiti tekućeg računa nisu neuobičajeni za Srbiju. Zemlja je imala deficit od 20 odsto BDP-a još 2008. godine, ali je deficit u prvih šest meseci 2022. i dalje bio najveći u poslednjih deset godina.

Sa druge, pozitivne strane, doznake su porasle za 25 odsto u istom periodu (u nominalnom iznosu), signalizirajući da radnici u inostranstvu šalju više novca kući kako bi pomogli svojim porodicama da se izbore sa krizom.

„Veći deficit tekućeg računa, u kombinaciji sa manjim prilivom SDI, može da stavi pod pritisak spoljni bilans Srbije u narednom periodu“.

Mere centralne banke usporavaju ekonomiju

Institut ukazuje da Narodna banka Srbije nastavlja sa pooštravanjem monetarne politike, što bi moglo da uspori ekonomiju. Referentna kamatna stopa povećana je sedam puta od aprila, da bi sada dostigla nivo od četiri odsto.

“Iako je nejasno da li će uticati na inflaciju, to već usporava kreditnu aktivnost – stopa rasta ukupnih kredita privatnom sektoru pala je na 11,5 odsto u avgustu, sa 13,4 odsto u maju. Ovo se odnosi i na kredite za preduzeća i na kredite stanovništvu, i zaista može biti jedna od prepreka rastu u narednim mesecima, posebno zato što će efektima strože monetarne politike biti potrebno neko vreme da se filtriraju. S druge strane, više kamatne stope su ojačale dinar, koji se u septembru trgovao na 117,3 za evro, dok je u aprilu stopa iznosila 117,7. Devizne rezerve su takođe porasle za osam odsto od maja”, navodi se analizi.

Pročitajte i drugi deo našeg istraživanja: Crnogorska ekonomija beleži najveći rast, inflacija glavni problem za Makedonce