Domaća industrija video-igara prihodovala 125 miliona evra, uz veliki potencijal za dalji rast

Domaći proizvođači video-igara prošle godine su zbirno ostvarili više od 125 miliona evra prihoda, pokazuju podaci Asocijacije industrije video-igara Srbije (SGA). Reč je svakako o delu industrije zabave koji beleži sve bolje rezultate u svetu, ali očigledno i u Srbiji. SGA obuhvata više od 130 kompanija i studija, sa oko 2.200 zaposlenih.

Video-igre poreklom iz Srbije širom sveta su kupovane ili preuzimane online oko 370 miliona puta.

Neke od tih igara razvijane su u studijima velikih stranih proizvođača koji posluju u našoj zemlji (Ubisoft) ili koji su došli i preuzeli domaće uspešne kompanije tokom prethodnih nekoliko godina (Nordeus, Mad Head Games), dok među ostalim firmama postoji dobar udeo onih koji proizvode za potrebe stranih klijenata.  

Pretraga proizvođača video-igara po ostvarenim prihodima i dobiti na kraju 2021. godine nije jednostavna, jer su ovi poslovni subjekti u Agenciji za privredne registre zabeleženi pod tri različite šifre delatnosti – najčešće pod računarsko programiranje (6201) i izdavanje ostalog softvera (5829), gde su pomešani sa gomilom drugih programerskih firmi, dok ih pod “matičnom” delatnošću ima najmanje.

Naime, pod šifrom izdavanja računarskih igara (5821) prošle godine je bilo registrovano samo 62 subjekta, od kojih su samo pet preduzeća, s tim da je jedno bilo u likvidaciji, dok su ostalo preduzetnici-paušalci, mahom bez prijavljenih prihoda. Međutim, paušalaca koji se bave frilenserskim poslom dizajniranja određenih segmenata video-igara za raznorazne naručioce ima puno više pod drugim navedenim šiframa.

Stoga je tačan broj ljudi koji se u ovom trenutku bavi proizvodnjom video-igara u Srbiji praktično “neuhvatljiv”. Kao najtačniji ipak bi trebalo uzeti podatak SGA, jer dolazi direktno od studija koji su kreatori tržišta.

Samo 30 odsto učesnika na srpskom tržištu potražilo je sredstva za razvoj video-igara u sopstvenoj zemlji. Što se tiče izvora prihoda, oni dolaze većinom sa tri tržišta – američkog, nemačkog i britanskog.

Najveći broj video-igara stvoren je za PC/Mac računare i mobilne uređaje, sveukupno 81 odsto, dok je razvoj za igračke konzole relativno slabo zastupljen, sa oko šest procenata.

Nikola Čavić, direktor preduzeća GameBiz Consulting i jedan od osnivača SGA, smatra da je situacija na domaćem tržištu dobra, uz prisutan trend rasta.

“Za samo nekoliko godina broj studija u Srbiji se skoro udvostručio, što je doprinelo stabilnom rastu prihoda od 10 odsto i više na godišnjem nivou. Pored toga, Srbija je na prvom mestu po udelu žena u industriji video-igara, sa 30 odsto”, kaže Čavić u razgovoru za Biznis.rs i dodaje da je dalji potencijal za rast ove industrije kod nas enorman.

Prema njegovim rečima, čitav ekosistem video-igara u Srbiji je doživeo vrtoglavi uspon, a 2020. godina je bila ogromna prekretnica. S obzirom na to da je više od polovine igara koje se proizvode kod nas besplatno za preuzimanje, studiji uglavnom zarađuju od kombinovanog modela prodaje unutar igara (in-app purchase) i monetizacije reklama (mobile game monetization).

Kada je reč o regionu, Srbija je među liderima u razvoju video-igara, smatra naš sagovornik.

“U poređenju sa Rumunijom generišemo neznatno manje prihoda, ali u poređenju sa svim ostalim zemljama naš ekosistem je daleko razvijeniji. Rumunija je u industriji izuzetno poznata kao outsourcing i support destinacija, a kod nas prihod pre svega dolazi od prodaje intelektualne svojine razvijene u zemlji, zbog čega smo u mnogo boljoj poziciji za dalji rast i razvoj ekosistema i industrije”, objašnjava Čavić.

No, u čitavom regionu vlada ogromno interesovanje za konsolidaciju snaga kada je u pitanju razvoj video-igara, kako bi se kao region predstavili na globalnom nivou.

Ekspanzija industrije na tržište konzola trenutno je onemogućena usled poteškoća sa nabavkom dev-kitova, koji su studijima potrebni kako bi testirali svoje igre. “Zbog određenih carinskih procedura, sam proces nabavke dev-kitova je izuzeno otežan i iziskuje mnogo sredstava. Zbog toga nastaje ogromna rupa u inače ogromnom tržištu, zbog čega naši studiji nisu jednako predstavljeni na svetski popularnim konzolama kao što su Playstation ili X Box”, kaže Čavić.

Iako pozitivan trend ohrabruje, direktor GameBiz Consultinga poručuje da su Srbija i čitav region još uvek godinama iza razvijenih zemalja kao što su Finska ili Švedska, koje su samo ove godine ostvarile prihode od 2.400 i 3.600 miliona evra.

“Jedan od izazova i prepreka ka daljem razvoju domaće industrije video-igara je opšti nedostatak svesti o njenoj veličini i ozbiljnosti. Ova industrija je po veličini i zaradi odavno premašila filmsku, muzičku i bilo koju drugu industriju zabave. Srećom, mlađe generacije roditelja tu svest imaju, te je verovatnije da će decu ohrabrivati da se video-igrama posvete daleko ozbiljnije, što opet otvara nove mogućnosti kada su u pitanju edukacija i finansiranje od strane države“, zaključuje Nikola Čavić.

Prema podacima iz godišnjih finansijskih izveštaja kojima raspolaže CompanyWall, najveće prihode tokom 2021. godine među učesnicima domaćeg tržišta video-igara ostvarili su novosadski 3Lateral (3,27 milijardi dinara) i beogradski Nordeus (2,55 milijardi dinara), s tim da 3Lateral ne proizvodi gotove igre već razvija inovativne tehnike digitalizacije ljudskih lica i pokreta za potrebe industrije.

Ipak, kada je u pitanju neto rezultat poslovanja, obe firme su godinu završile u minusu, a najveću dobit realizovao je niški Peaksel, približno 248,38 miliona dinara.

Proizvođači video-igara u Srbiji
Ime kompanije	Ukupni prihodi (2021)	Dobit (2021)	Broj zaposlenih
3LATERAL DOO Novi Sad	3.271.502.000	– 230.474.000	131
NORDEUS DOO BEOGRAD	2.556.548.000	– 70.807.000	172
UBISOFT DOO	754.496.000	72.683.000	190
PEAKSEL D.O.O. NIŠ	704.451.000	248.386.000	48
PLAYRIX RS	612.723.000	49.136.000	132
MAD HEAD GAMES DOO NOVI SAD	549.646.000	31.458.000	132
TWO DESPERADOS DOO BEOGRAD	489.002.000	12.505.000	66
PLAYSTUDIOS International Europe doo	373.925.000	26.088.000	90
TUMMY GAMES DOO NOVI SAD	149.411.000	77.201.000	8
ELBET DOO BEOGRAD	142.981.000	37.686.000	18
Svi iznosi su u dinarima

Pročitajte i drugi deo našeg istraživanja: Gejming tržište će do kraja godine dostići vrednost od 197 milijardi dolara