Ima prostora da trgovci smanje marže, ali ne za sve artikle

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković je nedavno govoreći o inflaciji napomenula da su marže u trgovini značajno porasle i da to odmaže centralnoj banci u vraćanju inflacije u granice cilja, i pozvala trgovinske lance da ne iskorišćavaju trenutak i da vode „odmerenu“ politiku marži.

U analizi koju je NBS napravila na osnovu javno dostupnih finansijskih izveštaja pet značajnih maloprodajnih lanaca u protekle tri godine, navedeno je da su trgovinske marže te grupe bile nominalno veće u 2022. u odnosu na 2019. za 36,6 odsto, a da je stopa trgoviskih marži u istom periodu porasla za dva procentna poena.

Žarko Groznadnić iz Retail Serbia komentarišući napomenu guvernerke, kaže da marže poslednjih godina jesu veće pogotovo na određenim grupama proizvoda, što je sigurno uticalo na veću stopu inflacije.

“Ipak, proizvođači, uvoznici i dobavljači, pogotovo stranih brendova, snose veliku odgovornost za inflaciju. Treba napomenuti i da su operativni troškovi veći, pa samim tim ni marže nisu mogle sigurno da ostanu na nivou od pre nekoliko godina, ali ipak ima prostora da se smanje. Ne bih da iznosim podatke o visinama, ali znam da najniže marže u Srbiji ima ruska Torgservis grupa (Svetofor i Mere). Radi se o diskonteru sa veoma skromnim objektima koji nema svoju logistiku i marketing koji znatno povećavaju krajnju maloprodajnu cenu”, ocenjuje Grozdanić.

Naš sagovornik deli stav sa guvernerkom NBS da bi smanjenje marži doprinelo dezinflaciji. Ipak, smatra da je velika odgovornost i na proizvođačima koji često donose nove cene trgovcima.

“U Nemačkoj su dve velike grupacije Edeka i Rewe od prošle godine smanjile broj brendova na svojim policama jer su smatrale da su nova drastična poskupljenja neopravdana. To je nedavno uradio i britanski Tesco na 2.000 lokacija. Trenutno na tržištu imamo tri najveća igrača Delhaize, Mercator i Lidl koji imaju veliki izbor privatnih robnih marki sa veoma korektnim cenama u odnosu na brendove. Udeo prodaje PL-a (privatnih robnih marki) u Evropi je trenutno 38 odsto i on će i dalje beležiti rast, pogotovo u ovim veoma teškim vremenima za evropske potrošače”, kaže Grozdanić.

U Srbiju dolazi još jedan maloprodajni lanac?

Kod velikog broja artikala trgovci svoje marže i cene formiraju zajedno sa svojim dobavljačima. Pored marže koja nije uvek visoka ulaze ostali troškovi za pozicioniranje proizvoda, što utiče da na kraju kupac plaća daleko veću cenu.

“Prema informacijama koje imam u nekoj bliskoj budućnosti postoji mogućnost da na tržište uđe još jedan veliki zapadni diskonti lanac što bi sigurno donelo velike pogodnosti za kupce. Videli smo kako je tržište reagovalo ulaskom Lidla, a pored njega imamo i neke domaće trgovce (Univerexport, članice DTL-a…) koji se šire po celoj zemlji što je povećalo konkurentnost”, napominje naš sagovornik.

Upoređivanjem cena istih proizvoda koji se prodaju na tržištu regiona i u Srbiji, mnogi od njih su za 50 odsto skuplji u našoj zemlji, što ekonomisti pripisuju uglavnom visokim maržama, ali i nedostatku konkurencije.

Na pitanje da li marže mogu da se smanje, naš sagovornik kaže da za to postoji prostor, ali ne u svim kategorijama.

“Smatram da postoji prostor za niže marže, pogotovo kod pojedinih brendova koji su duplo skuplji u Srbiji nego u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji… Srpsko tržište se ‘pretvorilo’ u tržište Grčke – imamo visoke redovne maloprodajne cene mnogih brendova, ali imamo i akcijska sniženja koja su često 50 i više procenata. Ako bi trgovci spustili marže na određenim brend artiklima to ne bi imalo negativne efekte po njih, ali bi sa druge strane kupac verovatno dobio manji procenat sniženja na akcijama kao i broj artikala koji su na sniženju”, kaže Žarko Grozdanić.

On ističe da nema govora da srpsko tržište sa veoma visokim cenama maloprodajnog prostora može da posluje sa nekim veoma niskim maržama.

“ASPIAG (Spar Austrija) je upravo zbog visokih cena prostora odustala od srpskog tržišta. Njima su potrebne ekskluzivne lokacije, a one koje još uvek mogu da se nađu kod nas su veoma skupe”, zaključuje Žarko Grozdanić iz Retail Serbia.