Kako zaštititi svoja prava pri prinudnom otkupu akcija?

Prinudni otkup akcija je pravni proces u kojem većinski akcionar, koji poseduje određeni procent, obično iznad 90 odsto akcija kompanije, može “prisiliti” preostale manjinske akcionare da prodaju svoje akcije.

Ovaj proces omogućava većinskom akcionaru da preuzme potpuno vlasništvo nad kompanijom. Principi i uslovi prinudnog otkupa variraju u zavisnosti od zakona i propisa određene države, ali cilj je da se pojednostavi struktura vlasništva i olakša upravljanje kompanijom. Ovaj mehanizam se često koristi u situacijama kao što je konsolidacija vlasništva, kada većinski akcionar želi da ima potpunu kontrolu nad kompanijom ili kada se dešava reorganizacija, da bi se omogućilo efikasnije upravljanje resursima.

Prinudni otkup akcija obično zahteva da većinski akcionar plati fer tržišnu vrednost za akcije manjinskih akcionara, a proces može uključivati određene pravne i proceduralne korake kako bi se zaštitila prava svih strana uključenih u transakciju.

Međutim, prema račima advokata prinudni otkup predstavlja samo mogućnost većinskog akcionara, ali ne i obavezu.

“Preostali akcionari takođe imaju pravo da većinskom akcionaru svoje preostale akcije prinudno prodaju, u skladu sa zakonom”, navodi advokat Dragana Vidaković.

Akcionar koji stekne 90 odsto akcija ima pravo da skupštini akcionara predloži donošenje odluke o prinudnom otkupu akcija. Ako većina akcionara donese odluku o prinudnom otkupu, ona se obavezno registruje u Agenciji za privredne registre, Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti u roku od tri radna dana.

Zatim, Centralni registar na osnovu rešenja sprovodi prinudni otkup akcija. Otkup se sprovodi prebacivanjem akcija sa računa akcionara na račun otkupioca, uz istovremenu isplatu cene akcionarima sa računa na koji je otkupilac prethodno deponovao novac namenjen za prinudni otkup.

Prema Zakonu o privrednim društvima, cena po kojoj će akcije biti otkupljene mora biti sadržana u odluci o prinudnom otkupu, bez obzira na način utvrđivanja cene.

Prvi (redovni) način jeste utvrđivanje cene po tržišnoj vrednosti akcija, koja se može utvrditi ukoliko su akcije likvidne (postoji potrebna količina trgovanja). Ukoliko akcije nisu likvidne ili ukoliko je u pitanju akcionarsko društvo koje nije javno, situacija se menja.

Tada se otkup vrši po ceni koja je najviša vrednost između knjigovodstvene i procenjene vrednosti akcija od strane ovlašćenog procenjivača. Vrednost akcija se uvek utvrđuje najkasnije tri meseca pre odluke o prinudnom otkupu.

Drugi (izuzetni) način odnosi se na slučaj kada je otkupilac stekao 90 odsto akcija i prava glasa na osnovu ponude za preuzimanje.

“U ovom slučaju se ne utvrđuje vrednost akcija za potrebu prinudnog otkupa, već se uzima cena iz navedene ponude za preuzimanje akcija”, kaže advokatica.

Ukoliko jedan ili više akcionara društva smatraju da je odluka o prinudnom otkupu nezakonita, protiv takve odluke se može podneti tužba nadležnom privrednom sudu. Tužbom se traži poništaj odluke ili naknada štete. Rok za podnošenje tužbe je 30 dana od dana donošenja odluke o prinudnom otkupu.

Ako otkupilac propusti da deponuje razliku u ceni društvo postaje neograničeno solidarno odgovorno za isplatu te razlike. U tom slučaju akcionari mogu podneti tužbu radi isplate ovog iznosa.

Pravo na isplatu razlike u ceni, ukoliko je sud utvrdi, pripada svima akcionarima čije akcije su prinudno otkupljene. Dakle, nezavisno od toga ko i koliko njih je vodilo postupak.

“Treba napomenuti da više ne važi odredba iz prethodne verzije zakona, po kojoj Centralni registar HoV obustavlja postupak prinudog otkupa dok traje postupak za utvrđivanje primerenosti cene akcija”, kaže advokat Dragana Vidaković.