Kazne veće od milion dinara za poslodavce koji nemaju određene pravilnike o radu

Da bi poslodavci koji imaju više od deset zaposlenih osigurali bezbedno i zakonito okruženje, moraju doneti nekoliko pravilnika. Osim opštih obaveza koje poslodavac mora da ispuni prilikom zasnivanja radnog odnosa, postoje i specifične obaveze za poslodavce u vezi sa kandidatima koji imaju određena svojstva ili rade na poslovima sa povećanim rizikom. Ovo uključuje mlađe od 18 godina, osobe sa zdravstvenim smetnjama ili invaliditetom i radna mesta sa povećanim rizikom.

Kada je reč o poslovima sa povećanim rizikom, obavezno je pribaviti lekarsko uverenje pre zasnivanja radnog odnosa. Zaposleni može raditi na ovim poslovima samo ako je prethodno utvrđena njegova zdravstvena sposobnost za rad od strane nadležnog zdravstvenog organa.

Poslodavac je dužan da aktom o proceni rizika, na osnovu ocene službe medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje zaposleni moraju ispunjavati.

“Prethodni lekarski pregled je obavezan pre početka rada na radnom mestu sa povećanim rizikom, pre premeštaja zaposlenog na takvo radno mesto, prilikom utvrđivanja novih rizika, i ako je zaposleni imao prekid u obavljanju poslova duži od 12 meseci”, objašnjavaju advokati kancelarije Stojković Advokati.

Poslodavac mora da pribavi pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staratelja i lekarski nalaz za lica mlađa od 18 godina. Radni odnos sa ovim licem može biti zasnovan samo ako rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom. Troškove lekarskog pregleda za lica koja su na evidenciji nezaposlenih snosi republička organizacija nadležna za zapošljavanje.

Poslodavac koji zasnuje radni odnos sa licem mlađim od 18 godina suprotno odredbama Zakona o radu rizikuje novčanu kaznu od 600.000 do 1.500.000 dinara.

Obavezna je relevantna medicinska dokumentacija kako bi se osiguralo da zaposleni ne obavlja poslove koji bi ugrozili njegovo zdravlje ili okolinu.

Takođe, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u skladu sa radnom sposobnošću zaposlenih sa invaliditetom ili zdravstvenim smetnjama, u skladu sa zakonom.

Kolektivni ugovor

Bitni dokumenti koje firma mora da poseduje su i pravilnik o radu i kolektivni ugovor koji uređuju međusobna prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih.

“Iako zakon ne određuje minimalan broj zaposlenih za donošenje pravilnika o radu, preporučljivo je da poslodavci sa većim brojem zaposlenih imaju ovaj dokument kako bi se smanjile i pojednostavile obaveze iz ugovora o radu”, savetuju advokati.

Odredbe Zakona o radu predviđaju donošenje pravilnika o radu kao supstituta za kolektivni ugovor u slučajevima kada nije osnovan sindikat, ako sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zaključen sporazum o udruživanju. Ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za početak pregovora ili ne postigne saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana, poslodavac je dužan da pravilnik o radu dostavi reprezentativnom sindikatu u roku od sedam dana od dana njegovog stupanja na snagu.

Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova

Poslodavci sa više od deset zaposlenih su obavezni da donesu pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova. Ovim pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi, naziv i opis poslova, vrsta i stepen stručne spreme, i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima. Forma pravilnika nije striktno propisana zakonom, što omogućava poslodavcima fleksibilnost, ali uz obavezno poštovanje ograničenja koja Zakon o radu propisuje.

Zakon o radu ne sadrži prekršajne odredbe za poslodavce koji imaju više od deset zaposlenih, a ne postupe po ovoj obavezi, ali poslodavac može snositi posledice prilikom utvrđivanja zaposlenih tehnološkim viškom, kao i tokom inspekcijskog nadzora.

Takođe, obaveza poslodavca je da donese akt o proceni rizika za sva radna mesta i da utvrdi mere za njihovo otklanjanje. Poslodavci sa više od deset zaposlenih moraju doneti i pravilnik iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Novčane kazne za nepoštovanje ovih obaveza kreću se od 800.000 do milion dinara za pravna lica, dok su kazne za privatne preduzetnike i odgovorna lica niže.

U vreme epidemije zarazne bolesti, poslodavci su obavezni da donesu plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije, prema Pravilniku o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad. Ove mere su obavezne za sve poslodavce bez obzira na delatnost i broj zaposlenih.

Poslodavci sa više od deset zaposlenih moraju doneti opšti akt o postupku unutrašnjeg uzbunjivanja i istaknuti ga na vidnom mestu dostupnom svim zaposlenima. Za nepoštovanje ove obaveze propisane su novčane kazne koje mogu doseći do 500.000 dinara za pravna lica, dok su kazne za odgovorna lica u pravnim licima niže.

“Poslodavac mora voditi računa o prikupljanju i obradi podataka o zaposlenima, u skladu sa Ustavom i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Potrebno je preduzeti odgovarajuće tehničke i organizacione mere kako bi se osigurala zakonita obrada podataka. Rukovalac podacima mora razmotriti prirodu, obim, okolnosti i svrhu obrade, kao i verovatnoću nastupanja rizika i nivo rizika za prava i slobode fizičkih lica, te pristupiti izradi internih akata o zaštiti podataka o ličnosti”, zaključuju pravnici advokatske kancelarije Stojković Advokati.