Koliko prostora imaju trgovci za snižavanje cena, a da ne ugroze poslovanje?

Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva ponovo poziva građane na bojkot trgovinskog lanca Maxi tokom celog aprila, ukazujući na previsoke cene proizvoda.

Ovo nije prvi put da Efektiva pokreće ovakav vid protesta. Još u januaru su započeli bojkot trgovinskih lanaca kroz jednodnevne i petodnevne akcije, usmerene na pet najvećih maloprodajnih lanaca u zemlji kao što su Delhaize (Maxi i Shop&Go), Merkator (Roda i Idea), DIS, Univerexport i Lidl.

Šta zapravo oblikuje cene u trgovinama?

Svaka roba i usluga imaju svoju cenu, a formiranje te cene zavisi od više faktora. Cena edukacije izražava se kroz kotizaciju, radnik na gradilištu dobija dnevnicu, a autorski tekst se plaća kroz honorar. Međutim, kako se formira prodajna cena u trgovinskim lancima i zašto su one toliko visoke?

Poslovni konsultant Ivan Vićentijević objašnjava da cene moraju uključivati sve troškove direktnog materijala i rada, kao i opšte troškove poput amortizacije, električne energije i ostalih operativnih izdataka. Takođe, u cenu mogu biti uključeni i dodatni troškovi, ako su direktno povezani sa proizvodnjom.

“Međutim, troškovi nastali usled vanstandardne potrošnje repromaterijala, lošeg planiranja ili odstupanja od standardnih troškova ne bi trebalo da utiču na konačnu cenu”, kaže Vićentijević.

Da li trgovinski lanci koriste prilike za veću zaradu?

Formiranje cena ne zavisi samo od troškova, već i od tržišnih uslova. Kada je konkurencija velika, cene su niže jer se trgovci bore za kupce. S druge strane, globalni poremećaji poput ratova, inflacije ili nestašica sirovina mogu izazvati nagli rast cena.

Upravo zbog toga, deo javnosti smatra da trgovinski lanci u Srbiji koriste globalne probleme kao izgovor za dodatno povećanje cena, iako realni troškovi proizvodnje nisu toliko porasli.

Jedan od modela formiranja cena je metod „patosa“, gde se cena postavlja na nivou koji pokriva troškove i ne ostavlja mnogo prostora za profit. Suprotan metod je „plafon“, gde se cena prilagođava onome što su kupci spremni da plate. Problem nastaje kada trgovinski lanci veštački održavaju visoke cene, koristeći monopolsku poziciju na tržištu.

Kada je opravdano snižavanje cena?

U pojedinim situacijama, kompanije mogu snižavati cene ispod nabavne vrednosti. To se najćešće dešava kada roba postane zastarela, oštećena, kada ističe rok trajanja ili kada je reč o sezonskim sniženjima. Tada prodavci imaju pravni osnov da prodaju ispod nabavne vrednosti, bez problema sa obračunom PDV-a.

Naš sagovornik ističe da je u nekim slučajevima opravdano privremeno sniziti cenu ispod troškova, posebno kada je reč o novim proizvodima ili ulasku na novo tržište.

“Na kratak rok, firma može biti solventna iako prodaje proizvode ispod cene koštanja, ali dugoročno, to nije održivo”, kaže Vićentijević.

Pored sadržine, na visinu cene koštanja utiče odabrani tip kalkulacije i sistem obračuna. Odabrani tip kalkulacije određuje da li će u cenu koštanja biti uključeni puni, varijabilni ili samo pojedinačni troškovi.

Poslovni konsultant Biljana Lazarević ocenjuje da dodatni značaj kalkulacije prodajne cene može biti vezan za situaciju povećane konkurencije, kao što su nove kompanije, ino konkurenti, novi proizvodi i supstituti.

“Takođe, uzrok može biti nestašica sirovina i repromaterijala usled globalnih uticaja poput ratova, sankcija, inflacija, tempa tehnološkog razvoja ili situacije kao što je bila pandemija korona virusa. Ključni faktori u kalkulaciji prodajne cene mogu biti troškovi i način formiranja cene koji se primarno vezuje za troškove”, objašnjava Lazarević.

Pitanje koje se sada postavlja jeste da li će bojkot u ovom slučaju trgovinskog lanca Maxi zaista doneti rezultate.

Udruženje Efektiva tvrdi da će pritisak potrošača naterati trgovinske lance da snize cene. S druge strane, ekonomisti upozoravaju da su cene složen ekonomski mehanizam i da bojkot može imati ograničen efekat ako ne postoji šira strategija za kontrolu cena i povećanje konkurencije na tržištu.

Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva rekao je da sumnja u zvanične podatke Poreske uprave koji pokazuju minimalan pad prometa tokom petodnevnog bojkota trgovinskih lanaca.

On ističe da su marketi delovali prazno i da mnogi potrošači tvrde da su promenili kupovne navike, prelazeći na pijace i manje lance. Takođe, veruje da će veliki trgovci dugoročno morati da snize cene kako bi ostali konkurentni.