Kraj za razlike u platama u korist muškaraca – nova pravila EU o zaradama

Od juna 2026. godine u Hrvatskoj bi trebalo da stupi na snagu novi zakon kojim se u nacionalno zakonodavstvo uvodi EU Direktiva o transparentnosti zarada.

Reč je o propisu čiji je osnovni cilj da se smanji diskriminacija u platama i postepeno uklone razlike u zaradama između muškaraca i žena širom Evropske unije.

Nova pravila predviđaju da kompanije u državama članicama EU moraju da objavljuju podatke o zaradama svojih zaposlenih i prate eventualne razlike između plata muškaraca i žena. Ukoliko se utvrdi da je rodna razlika u platama veća od pet odsto, poslodavci će biti u obavezi da preduzmu konkretne mere kako bi je smanjili.

Direktiva predviđa i jasne mehanizme zaštite zaposlenih. Žrtve diskriminacije u platama imaće pravo na naknadu štete, dok će poslodavci koji ne poštuju pravila biti suočeni sa sankcijama, uključujući i novčane kazne. Ideja evropskih institucija je da se kroz veću transparentnost ojača položaj zaposlenih i omogući im da lakše ostvare pravo na jednaku platu za jednak rad ili rad jednake vrednosti.

Prema podacima Eurostata iz 2024. godine, žene u Evropskoj uniji u proseku su zarađivale oko 11 odsto manje po satu od muškaraca koji obavljaju isti ili posao jednake vrednosti.

Iznos plate obavezan u oglasu za posao

Promene će biti vidljive već u procesu zapošljavanja. Poslodavci će morati da u oglasima za posao ili najkasnije pre razgovora za posao kandidatima saopšte kolika je početna plata ili raspon plata za određenu poziciju.

Istovremeno, poslodavcima će biti zabranjeno da od kandidata traže informacije o njihovim prethodnim zaradama.

Nakon zapošljavanja, radnici će imati pravo da od poslodavca zatraže dodatne informacije o platama. To uključuje podatke o prosečnim platnim razredima u kompaniji, kao i kriterijume na osnovu kojih se određuju visina zarade i eventualna povećanja plata.

Nova pravila primenjivaće se na sve poslodavce, kako u privatnom tako i u javnom sektoru. Zbog toga će mnoge organizacije morati da prilagode svoje interne akte – od pravilnika o radu i sistema određivanja zarada do procedura zapošljavanja.

Direktiva dodatno jača i sudsku zaštitu zaposlenih u slučajevima diskriminacije u platama. Radnici koji pokrenu spor moći će da zahtevaju punu naknadu štete, što podrazumeva razliku u plati koju su izgubili, dodatke na zaradu, ali i pripadajuće kamate.

Posebno važna promena odnosi se na teret dokazivanja u sudskim sporovima. U velikom broju slučajeva poslodavac će morati da dokaže da razlike u platama nisu posledica diskriminacije, već objektivnih kriterijuma.

Primena zakona u Srbiji pod znakom pitanja

Kada je reč o Srbiji i mogućnosti primene sličnih evropskih pravila, član veća Saveza samostalnih sindikata Srbije u penziji Duško Vuković ocenjuje da domaći propisi formalno već predviđaju jednakost u zaradama, ali da se problem javlja u praksi.

On navodi da u Zakonu o radu i drugim normativima ne bi smelo da postoji razlika između muškaraca i žena na istim radnim mestima. Ipak, kako kaže, najčešće je na snazi potpuno drugačija situacija.

„Sada imamo veliki problem. Imamo sistem koji uopšte nije naklonjen ni zaposlenima ni radnicima. Normativi postoje, ali je problem u njihovoj primeni. Postoji i ozbiljan problem nadzora državnih institucija koje bi trebalo da kontrolišu primenu zakona i kažnjavaju kršenja“, objašnjava Vuković.

On podseća da postoji obaveza podnošenja mesečnih i godišnjih izveštaja u kojima se navodi ko radi na kom radnom mestu i pod kojim uslovima. Međutim, prema njegovim rečima, praksa često pokazuje da se zakonske obaveze ne poštuju dosledno.

Vuković smatra da sama evropska direktiva neće imati veliki efekat ukoliko se ne promene način razmišljanja i funkcionisanje sistema.

„Svaka evropska direktiva mora da se pretvori u nacionalni zakon. To znači da morate doneti odgovarajuće propise kako biste je primenili. Međutim, to neće imati smisla ako se ne promeni svest i ako se ne promene odnosi i filozofija – životna, profesionalna i politička“, kaže naš sagovornik.

Sličan stav iznosi i predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić. Ona navodi da su mnogi domaći zakoni već formalno usklađeni sa evropskim pravilima, ali da praksa često odstupa od onoga što propisi predviđaju.

Prema njenim rečima, važeći Zakon o radu i Ustav Srbije već garantuju jednak položaj muškaraca i žena kada je reč o pravima na radu, uključujući i zarade.

Ipak, Savić nije optimistična kada je u pitanju brzo usvajanje slične direktive u Srbiji.

„Potpuno sam sigurna da takva direktiva u Srbiji neće biti skoro usvojena niti primenjena, barem ne pre kraja izbora“, ocenjuje Savić.