Na koliku otpremninu imaju pravo zaposleni i penzioneri?

Kao jedan od vidova obeštećenja zaposlenog koji prestaje sa radom poslodavac je u nekim situacijama dužan da isplati otpremninu.

Zakonom o radu predviđena su dva slučaja u kojima poslodavac ima obavezu da zaposlenom isplati otpremninu. Prvi je pri odlasku u penziju, kao i zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre odlaska firme u stečaj.

Advokati ističu da zaposleni ostvaruje pravo na otpremninu pri ostvarivanju prava na penziju, bez obzira na to da li se radi o starosnoj, invalidskoj, porodičnoj ili prevremenoj starosnoj penziji.

“Takođe, otpremnina se isplaćuje ukoliko je usled opravdanih tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena kod poslodavca prestala potreba za obavljanjem određenog posla ili je došlo do smanjenja obima posla, pa se zaposlenom prekida radni odnos”, objašnjava pravnik Vukašin Vuković iz advokatske kancelarije PC Law.

Kako se obračunava visina otpremnine?

Visina otpremnine zavisi od osnova po kojem se isplaćuje.

Kada se otpremnina daje zbog odlaska u penziju, zakon o radu predviđa da se zaposlenom isplaćuje iznos od najmanje dve prosečne zarade u Republici Srbiji. U ovom momentu to bi bilo 2 x 112.212 dinara, odnosno 224.424 dinara.

Ipak, zakonodavac ostavlja poslodavcu diskreciono pravo da svojim opštim aktom (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu) propiše isplatu otpremnine u većem iznosu od zakonom propisanog minimuma.

Ukoliko je to slučaj, zaposleni ostvaruje pravo na isplatu otpremnine u skladu sa opštim aktom, s obzirom na to da su tada uslovi za zaposlene povoljniji nego što je predviđeno zakonom.

“Visina otpremnine koja se isplaćuje pri prestanku radnog odnosa takođe se, pre svega, utvrđuje opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu, te ona može biti propisana u zakonski minimalno utvrđenom iznosu ili većem. Pritom bi se i u ovom slučaju primenjivala obaveza isplate iznosa propisanog opštim aktom”, kaže Vukašin Vuković.

On ističe da minimalni iznos otpremnine koji se može isplatiti po ovom osnovu ne može biti niži od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na naknadu. Pod zaradom se podrazumeva prosečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.

“Potrebno je najpre utvrditi iznos prosečne zarade za poslednja tri meseca. Ukoliko se otpremnina isplaćuje u maju, prosečna zarada će se računati tako što ćemo zbir zarada za februar, mart i april podeliti sa tri”, navodi advokat.

Kada se obračunava otpremnina, u mesečnu platu pored zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu ulazi i zarada koju zaposleni ostvari po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i slično) i druga primanja po osnovu radnog odnosa. Relevantna je takozvana „bruto 1 zarada“.

Nakon utvrđivanja relevantne prosečne mesečne plate u skladu sa propisanim kriterijumima, jedna trećina ovako utvrđenog iznosa pomnoži se sa brojem celih godina koje je zaposleni proveo na radu kod poslodavca i tako se dobija minimalni iznos otpremnine.

“Pod celim godinama koje je zaposleni proveo na radu kod poslodavca podrazumeva se period koji je proveo u radnom odnosu, ali i vreme provedeno kod poslodavca prethodnika”, kaže pravnik Vukašin Vuković.

Za obračunavanje i isplatu otpremnine relevantan je samo period koji je zaposleni proveo u radnom odnosu, što znači da za vreme koje je proveo na radu van radnog odnosa nema pravo na obračun otpremnine. U obračun ulaze samo pune godine rada, pa tako na primer ukoliko je neko lice kod poslodavca u radnom odnosu provelo dve godine i deset meseci, za obračunavanje iznosa otpremnine releventne su samo dve godine.