REBALANS BUDŽETA ZA BRŽU REALIZACIJU MERA ZA PODRŠKU PRIVREDI, smatra Fiskalni savet

Usvajanjem rebalansa budžeta Srbije mimo standardne procedure omogućena je brža realizacija mera za podršku privredi, konstatuje se u analizi Fiskalnog saveta.

Fiskalni savet smatra da postoji nekoliko razloga za usvajanje budžeta na ovaj način. Pre svega rebalans omogućava hitno dodatno zaduživanje države i sprovođenje mera za pomoć privredi tokom pandemije – koje bez rebalansa nisu mogle da se sprovedu, jer nisu bile planirane prvobitnim budžetom.

Sa druge strane, budžet za 2020. će se (nakon stabilizacije prilika u zemlji) najverovatnije dodatno menjati – i tada će morati da se poštuju sve zakonom predviđene procedure. Sada usvojeni rebalans Fiskalni savet ocenjuje kao iznuđeno, prelazno rešenje, kome je osnovni cilj pravovremena realizacija antikriznog paketa mera države.

Fiskalni savet je ponovio stav da je isplata 100 evra ekonomski neefikasna jer ne može da utiče na osetno i održivo ubrzanje domaće privrede i da je socijalno nefokusirana.

Savet smatra da ova mera nameće dodatno zaduženje zemlje u godini u kojoj će i fiskalni deficit i javni dug imati snažan rast. Iako je preporuka Fiskalnog saveta bila da Vlada od ove loše mere odustane, to se nije desilo.

U analizi Fiskalnog saveta se takodje ocenjuje da je planirano veliko povećanje deficita budžeta Republike na oko 7 odsto BDP (više od 3 milijarde evra) prvenstveno kao posledica usvojenih antikriznih mera.

Rebalans budžeta predviđa relativno velike promene i na javnim prihodima i na javnim rashodima koje će za posledicu imati snažno povećanje deficita sa prethodno planiranih 20 milijardi dinara na 381 milijardu dinara. U analizi se konstatuje da je rebalansom predviđeno snažno povećanje zaduživanja države na finansijskom tržištu – što u trenutnim okolnostima može biti dosta skupo.

Jedan od glavnih izazova koji je sada pred Vladom jeste da na ekonomski najracionalniji način obezbedi finansiranje budžeta u 2020. godini. Pri tom, pored skoro 3,5 milijarde evra za finansiranje fiskalnog deficita, biće potrebno obezbediti i oko 3 milijarde evra za vraćanje glavnice postojećih dugova države koja ima dospeće tokom 2020. godine.

Rebalansom je predviđeno da se ova sredstva prvenstveno obezbede na finansijskim tržištima – na domaćem tržištu (oko 50%) i izdavanjem evroobveznica (oko 40%).

Fiskalni savet smatra da Srbija treba da pregovara i o zaključivanju povoljnijih kreditnih aranžmana sa međunarodnim finansijskim institucijama (MMF, Evropska unija, EBRD i drugi) umesto isključivog oslanjanja na privatne investitore na trenutno nepredvidivom finansijskom tržištu.