Šta ne može biti predmet ugovora o poklonu?

Pokloni mogu biti razne stvari, nepokretnosti, novčani iznosi. Prema propisima, nema prepreke da ono što je nečija svojina bude predmet ugovora o poklonu.

Poklon se sa pravnog aspekta može definisati kao izjava volje kojom se povećava imovina drugog lica bez naknade.

Advokati navode da predmet ugovora o poklonu mogu biti nepokretne, pokretne stvari, kao i prava koja poklonodavac ima, kao što su imovinska prava autora.

Mogu se poklanjati i buduće stvari, na primer sav rod useva pšenice koji neko ima u određenom vremenskom periodu. Moguće je poklanjati i potraživanja koja poklonodavac ima prema nekom trećem licu, ili se može oprostit dug.

Sa druge strane, poklon ne mogu biti sva ona prava koja su vezana za ličnost, poput moralnih autorskih prava, prava na nasledstvo itd.

“Ništav je svaki ugovor o poklonu kada je predmet istog nemoguć, nedopušten, odnosno protivan prinudnim propisima, javnom poretku, dobrim običajima ili kada je neodređen ili neodrediv”, navode advokati kancelarije Krnić.

Postoje i pokloni sa nalogom ili teretom gde poklonodavac zadržava za sebe neko pravo ili nalaže poklonoprimcu da drugome nešto učini.

“Karakteristika dobročinosti kod ugovora o poklonu sa teretom ili nalogom ne pada u vodu jer i dalje postoji namera darivanja poklonoprimca. Jedino taj teret ili nalog ne sme biti naknada za primljeni poklon. U protivnom, nije reč o dobročinom ugovoru, već o teretnom. Da li je takav ugovor teretni ili nije, ocenjivaće sudija u svakom konkretnom slučaju. Da bi ugovor ostao dobročin neophodno je da taj teret ili nalog bude znatno manje vrednosti nego poklon. Smisao ovakvog određenja ugovora o poklonu, kao teretnog ili besteretnog, se odražava na planu odgovornosti poklonodavca za pravne i materijalne nedostatke stvari jer u slučaju teretnog ugovora poklonodavac odgovara za mane stvari”, objašnjavaju advokati.

Koliko se plaća porez na poklon?

Kada je reč o oporezivanju, Zakon o porezu na imovinu kaže da se porez na poklon duguje kada su predmet ugovora o poklonu gotov novac, štedni ulog, depozit u banci, novčano potraživanje, pravo intelektualne svojine, pravo svojine na vozilu, plovilu, odnosno vazduhoplovu i drugim pokretnim stvarima.

“Ono što je po zakonu izuzeto od oporezivanja su udeli u pravnom licu, odnosno hartije od vrednosti, mopedi, motokultivatori, traktori, radne mašine, državni vazduhoplovi, odnosno vazduhoplovi bez sopstvenog pogona, novac, prava, odnosno stvari koje poklonoprimac primi od istog lica na poklon u vrednosti do 100.000 dinara u jednoj kalendarskoj godini”, isitču iz kancelarije Krnić.

Osnovicom poreza na poklon se smatra tržišna vrednost poklonjene imovine, na dan nastanka poreske obaveze, a to je dan zaključenja ugovora o poklonu ili kada je reč o usmenom ugovoru o poklonu, dan prijema pokona ili dan saznanja poreskih organa za učinjeni poklon kada nije prijavljen ugovor po zakonu nadležnim poreskim organima.

Stopa poreza iznosi 2,5 odsto za poklonoprimaca koji nije u srodstvu sa poklonodavcem, 1,5 odsto za poreske obveznike koji se sa poklonodavcem nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom nasleđivanju (roditelji, braća, sestre).

Porez na poklon neće plaćati poklonoprimac prvog naslednog reda, bračni drug poklonoprimaca i deca. Poklon učinjen roditeljima nije oslobođen plaćanja ovog poreza.

“Oslobođena je plaćanja ovog poreza i imovina koja je poklonjena poklonoprimcu drugog naslednog reda kada ta imovina služi za obavljanje poljoprivredne delatnosti ili ako je poklonoprimac živeo sa poklonodavcem najmanje godinu dana pre prijema poklona itd. Obveznik poreza dužan je da podnese poresku prijavu u roku od 30 dana od dana nastanka ove poreske obaveze. Ovaj porez dospeva u roku od 15 dana od dana dostavljanja poreskog rešenja. Sve to baca novo svetlo na tezu da je poklon besplatan pravni posao”, zaključuju advokati kancelarije Krnić.