Stanojević: Tržište gasa u težoj situaciji nego tržište nafte, potrebna obnova snabdevanja iz Rusije

Mislim da je globalno tržište gasa čak u goroj situaciji nego tržište nafte, zato što nema velikih mogućnosti za manevar. Katar koji snabdeva globalno tržište sa oko 20 odsto tečnog prirodnog gasa (TPG) mora da proizvede i izveze, a ne može. Za naftu postoji kakvo-takvo rešenje putem nekih naftovoda iz UAE, Saudijske Arabije i Iraka, dakle postoji neki ventil, dok u slučaju gasa takvog ventila nema. Zapravo, postoji jedan ventil koji se zove Rusija, ali postavlja se pitanje da li postoji politička volja da se ponovo dozvoli uvoz ruskog gasa, rekao je za Biznis.rs Petar Stanojević, profesor Fakulteta bezbednosti i stručnjak za energetiku.

“Sve zavisi od političkih odluka. Energetska kriza bi mogla da bude izbegnuta ukoliko se dozvoli uvoz ruskog gasa u Evropu. U protivnom gas bi bio veoma, veoma skup i ne bi ga bilo dovoljno. Gasa nema u beskonačnim količinama, one su ograničene. Mora da se preraspodeli ono što postoji. Što se tiče Srbije ne mislim da će Rusija nama prekinuti snabdevanje posle isteka roka 31. marta. Prema ugovoru koji imamo, cena gasa delimično se računa po naftnoj formuli, a delom je određena stanjem na tržištu. To znači da će cena po kojoj Srbija plaća ruski gas uvek biti niža od berzanske cene”, istakao je Stanojević.

Cene prirodnog gasa u Evropi porasle su u ponedeljak na više od 800 dolara za 1.000 kubnih metara, što je prvi put od januara 2023. godine da je dostignut taj nivo, pokazuju podaci londonske berze Intercontinental Exchange, prenosi agencija TASS. Aprilski fjučersi na gas na evropskom čvorištu Title Transfer Facility (TTF) u Holandiji porasli su na oko 820 dolara za 1.000 kubnih metara, odnosno približno 68,6 evra po megavat-satu prema aktuelnom kursu.

Ovaj nagli rast znači da je cena gasa porasla oko 27 procenata tokom jednog dana trgovanja. Skok cene je pre svega posledica eskalacije sukoba na Bliskom istoku i paralelnog rasta cena nafte na svetskim tržištima. Cena nafte Brent za isporuku u maju 2026. premašila je u ponedeljak rano ujutru 119 dolara po barelu na londonskoj berzi ICE, što je prvi put od juna 2022. godine da je dostignut taj nivo. Kasnije tokom prepodneva cena je opala na oko 105 dolara za barel.

“Sadašnji rast cena gasa je sasvim očekivan. Kratkoročno, ako ovo (rat na Bliskom istoku i blokada transporta) bude potrajalo, to će izazvati buru na gasnom tržištu, a postoji još jedan nepovoljan faktor, a to je da su evropska skladišta ispražnjena ispod uobičajenih nivoa za ovo doba godine. To može biti dodatni efekat pritiska na celokupno tržište”, ocenio je naš sagovornik.

Nekoliko velikih proizvođača u regionu Bliskog istoka smanjilo je proizvodnju, dok je u Kataru prošle nedelje zatvoren kompleks Ras Laffan LNG Terminal, najveće postrojenje za proizvodnju tečnog prirodnog gasa na svetu.

Dodatnu zabrinutost na tržištu izazvala je i Rusija, koja je upozorila da bi mogla potpuno da obustavi izvoz gasa u Evropu. Istovremeno, evropske rezerve gasa su relativno niske, skladišta u EU popunjena su manje od 30 procenata i moraće ponovo da se dopune.

“Ukoliko ovo bude trajalo još nekoliko dana, prema informacijama kojima raspolažem, Katar će morati potpuno da zaustavi proizvodnju, jer nema više prostora za skladištenje gasa. A ako Katar bude zaustavio proizvodnju to će već imati dugoročne posledice, zato što obnavljanje te proizvodnje nikada nije sigurno i traje mesecima, pored toga što su troškovi ponovnog pokretanja proizvodnje izuzetno veliki. Budući da se gas crpi iz zemlje, zaustavljanje proizvodnje remeti podzemne pritiske i fiziku nalazišta i uvek može da nastane nešto što je nemoguće predvideti”, naveo je Stanojević.

On ističe da kratkoročna prognoza za globalno tržište gasa nije dobra, budući da katarski brodovi ne mogu da prođu kroz Ormuski moreuz. To su brodovi pod katarskog zastavom, a ne pod kineskom ili iranskom. Podsetimo, Teheran je objavio zatvaranje Moreuza, nakon što su SAD i Izrael započeli vojni napad na Iran 28. februara. Rusija nema flotu flotu brodova kojom bi mogla da snabdeva tržište tečnim gasom, što znači da bi moralI da se otvaraju neki od postojećih gasovoda.

“Mogao bi da bude otvoren ‘Severni tok’, postoji gasovod ‘Jamal – Evropa’, postoji i ‘Družba’. To su gasovodi kojima bi mogao da se doprema gas u Evropu, ali je političko pitanje da li to neko želi. Možda može da se pronađe još neki alternativni vid snabdevanja iz SAD ili Australije, ali je Rusija najlogičnije rešenje. Veoma je teško zameniti Katar, jer 120 milijardi kubnih metara gasa godišnje je dolazilo iz te zemlje. Godine bi bile potrebne da se to u potpunosti nadoknadi”, naglasio je Stanojević.

Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda, Kristalina Georgijeva, upozorila je da bi kreatori ekonomske politike trebalo da se pripreme i za najgore scenarije. Govoreći na ekonomskom skupu u Tokiju, istakla je da bi dugotrajan rat mogao da utiče na raspoloženje na tržištima, ekonomski rast i inflaciju.

Ona je podsetila da, prema uobičajenim procenama, svaki rast cene nafte od 10 odsto, ako potraje veći deo godine, može da poveća globalnu inflaciju za oko 0,4 procenta i smanji svetski ekonomski rast za 0,1 do 0,2 procenta. “Razmišljajte o nezamislivom i pripremite se za to“, poručila je direktorka MMF-a.