ZAVRŠAVA SE JOŠ JEDAN ARANŽMAN SA MMF Srbija i dalje ,,ruku pod ruku” sa Fondom

Posle završetka poslednje, virtuelne i onlajn revizije, aktuelnog savetodavnog aranžmana sa Srbijom (instrumenta PCI), misija MMF koju je predvodio Jan Kes Martejn, konstatovala je da se realizacija programa odvijala generalno prema planu. Fond navodi da se ekonomska aktivnost u Srbiji oporavlja, posle velikog pada u drugom kvartalu, kao posledica korona krize, a značajan doprinos tome dao je i obiman fiskalni paket Vlade Srbije.

MMF očekuje da bi Srbija u ovoj godini mogla da zabeleži pad BDP od samo 1,5 odsto (prvobitne prognoze bile su na nivou od 3 odsto, a revidirana prognoza je bila – 2,5 odsto), dok se u narednoj godini očekuje oporavak i rast od 5 procenata. Ekonomske vlasti u Srbiji su optimističnije, i očekuju da bi pad mogao da bude samo jedan odsto, a čak i da se dostigne ,,pozitivna nula”.

MMF je i dalje uzdržan što se prognoza tiče, zbog nepredvidivog uticaja kretanja epidemije i nepovoljnih efekata na ekonomiju Srbije ali i njenih ključnih spoljnotrgovinskih partnera.

Fond konstatuje da su bužetski prihodi u vreme četvrte revizije aranžmana bili bolji od očekivanih, ali i rashodi državne kase su bili veliki, pre svega zbog produženih fiskalnih mera pomoći privredi, ali i nastavka realizacije velikih infrastrukturnih projekata. Zato MMF očekuje da će fiskalni deficit Srbije u ovoj godini biti nešto manji od devet procenata BDP, dok bi javni dug trebalo da se zadrži ispod 60 procenata BDP.

Vlada Srbije je sa MMF postigla dogovor i oko ključnih parametara budžeta za narednu godinu, koji bi trebalo da karakteriše smanjenje deficita na 3 odsto BDP, što bi omogućilo i dalji pad učešća javnog duga u društvenom proizvodu.

MMF posebno upozorava da u 2021. godini, povećanje zarada u javnom sektoru treba da bude ograničeno, dok povećanje penzija treba da prati dogovorenu švajcarsku formulu. Fond naglašava i da je potrebno pratiti fiskalne rizike koji potiču od državnih preduzeća i da eventualna podrška za njih treba da se sprovede transparetno kroz budžet.

Naravno, MMF ističe da treba ubrzati strukturne reforme, posebno u segmentu jačanja poreske administracije, upravljanja javnim investicijama, upravljanja fiskalnim rizicima, kao i reforme zarada i zapošljavanja u javnom sektoru. Fond insistira i na jačanju korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, računajući tu i EPS, kao i dalji razvoj tržišta kapitala.

Vlada Srbije je ispunila svoje obaveze kada je u pitanju privatizacija Komercijalne banke, ali MMF insistira i na okončanju privatizacije Petrohemije.

„Čuvarkuća“ primer dobre saradnje   

Uspešna završetak i ovog savetodavnog aranžmana sa MMF (u javnosti često nazivanog “Čuvarkuća”), pokazao je kontinuitet dobre saradnje izmedju Vlade Srbije i Fonda u sprovođenju ekonomskih reformi u poslednjih nekoliko godina.

Prethodni trogodišnji stend-baj aranžman koji je Srbija imala sa MMF, koji je zaključen 2015. godine, vratio je Srbiju na stazu reformi i ubrzanog ekonomskog razvoja. I pored činjenice da je predviđao neke teške reformske mere, i u ekonomskom i u političkom smislu, taj aranžman je uspešno realizovan, uz ostvarenje veoma dobrih makroekonomskih rezultata. S obzirom na činjenicu da Srbiji nije bila potrebna finansijska podrška, novi aranžman sa Fondom 2018. godine bio je savetodavnog karaktera, ali je i u njegovoj realizaciji postignuta visoka saglasnost između srpskih ekonomskih vlasti i misije MMF. Poslednja dva aranžmana su pokazala da je Srbija uglavnom bila na liniji reformskih mera koje je predlagao Fond, i koje su, bez sumnje dale značajne makroekonomske rezultate.

Ekonomske vlasti Srbije poslednjih nekoliko godina uspele su da pokažu da se sa MMF može i uspešno sarađivati na dobrobit srpske ekonomije, i da je sa strogim reformskih zahtevima iz Vašingtona moguće postići kompromis.

Novi aranžman na vidiku

Najviši predstavnici ekonomskih vlasti najavili su da će Srbija nastaviti saradnju sa MMF, najverovatnije kroz novi savetodavni aranžman koji neće podrazumevati povlačenje finansijskih sredstava. I ekonomska struka smatra da Srbiji u finansijskom smislu nije potreban novi aranžman sa MMF. Autor biltena “Makroekonomska kretanja u Srbiji” Saša Đogović izjavio je za Biznis.rs da Srbiji nisu potrebna sredstva Fonda, jer je , kako je istakao platni deficit zemlje pod kontrolom. Sa druge strane, on je naglasio da je savetodavni aranžman sa Fondom, koji ne podrazumeva povlačenje sredstava, kakav je Srbija do sada imala sa MMF, pozitivna stvar, jer omogućava MMF da kao eminentna međunarodna finansijska institucija ukazuje nosiocima ekonomskih vlasti koje bi reformske mere trebalo da sprovodi i da nadgleda njihovo sprovođenje. Na taj način se obezbeđuje i transparentnost u realizaciji reformskih procesa, ističe Đogović.

Stiče se utisak da je skoro jedinstven stav i ekonomskih vlasti, i stručne javnosti da je bolje da Srbija ne ide sama putem ekonomskih reformi, već je bolje da ima jednog respektabilnog savetnika, koji će paziti da se negde “ne skrene sa puta”. Jer sigurno je da i srpsku i globalnu ekonomiju narednih godina očekuju velika ekonomska iskušenja, pre svega zbog posledica korona krize, koje se još uvek ne mogu sagledati u punom obimu.