BDP više nije dovoljno merilo ekonomskog razvoja

Ekolozi već dugo ističu da se kod bruto domaćeg proizvoda (BDP) izostavlja iscrpljivanje prirodnih dobara, kao i negativni spoljni učinci poput globalnog zagrevanja. Njegov neuspeh da registruje neplaćeni, ali nesumnjivo vredan rad od kuće, još je jedan očiti propust. ali bolje alternative uskoro bi mogle biti nadohvat ruke.

Komisija na čelu sa Džozefom Stiglicom (Joseph Stiglitz), Amartijom Senom (Amartya Sen) i Žan-Polom Fitusijem (Jean- Paul Fitoussi) postakla je napore u smeru pronalaženja alternativnih načina merenja ekonomskog napretka preporučivši ‘upravljačku ploču’ pokazatelja, prenosi Poslovni.hr.

Kako se navodi, od tada su ekonomisti i statističari, koji rade zajedno sa naučnicima na području prirodnih nauka, uložili znatne napore u razvoj rigoroznih metrika za prosperitet zasnovanih na bogatstvu, posebno u vezi sa prirodnim resursima. Osnovna ideja je da se stvori sveobuhvatni nacionalni bilans, kako bi se pokazalo da je ekonomski napredak danas iluzoran, kada dolazi nauštrb budućeg životnog standarda.

U martu ove godine došlo je do važne prekretnice kada su Ujedinjene nacije (UN) odobrile statistički standard koji se odnosi na usluge koje priroda pruža ekonomiji. To je usledilo nakon što je britansko ministarstvo finansija objavilo recenziju Parte Dasgupte (Partha Dasgupta) sa Univerziteta u Kembridžu, u kojoj se utvrđuje kako integrisati prirodu uopšte, a posebno bioraznolikost u ekonomsku analizu. S obzirom na to da posledice klimatskih promena postaju i više nego očigledne, svaki smisleni koncept ekonomkog uspeha u budućnosti zasigurno će uključivati i održivost.

Sledeći koraci u ovom statističkom poduhvatu biće uključivanje mera društvenog kapitala, odražavajući sposobnost zajednica ili zemalja za kolektivno delovanje te proširenje merenja na sektor domaćinstava.

Pandemija bolesti Covid-19 istakla je koliko je taj neplaćeni rad ključan za ekonomsko zdravlje zemlje. Na primer, američki Zavod za statistiku rada namerava da razvije sveobuhvatniji koncept životnog standarda, koji uključuje vrednost takve aktivnosti. Takve agregatne mere mogu biti korisne za usmeravanje važnih političkih odluka na način koji je u skladu s poznatim ekonomskim konceptima.

Takav pristup takođe pomaže u razgovoru sa zvaničnicima ministarstva finansija i poslovnim rukovodiocima, čija će potpora dugoročnijoj perspektivi, po pitanju prosperiteta, biti ključna za promene.

Ipak, mnogi zagovaraju razmišljanje o ekonomskom uspehu i neuspehu u smislu blagostanja, šireg i nejasnijeg koncepta. Ideja da bi političke odluke trebalo da se usredsrede na ono što je naposletku važno u životima ljudi intuitivno je privlačna. Brojne vlade, od Novog Zelanda do Škotske, nedavno su usvojile eksplicitne okvire politike blagostanja.

Međutim, kod tog pristupa postavljaju se još teža pitanja po pitanju merenja. Blagostanje zaisi od mnogih aspekata životnih okolnosti pojedinaca. Svakako postoji velik broj istraživanja u psihologiji i ekonomiji o tome kako meriti blagostanje i analizirati činioce koji na njega utiču.

Merenje često uključuje istraživanje zadovoljstva ljudi sa svojim životom ili nivo anksioznosti. Primera radi, Kancelarija za nacionalnu statistiku Ujedinjenog Kraljevstva prati anksioznost i depresiju tokom pandemije korona virusa.

Sa druge strane, dok donosioci politika treba da sagledaju neke agregatne statistike odozgo prema dole. kako bi olakšali donošenje odluka, takvi pokazatelji imaju ograničenja. Na primer, budući da su veze između blagostanja i činioca utvrđenih ekonometrijskom analizom, kao što je biti zaposlen ili biti dobrog mentalnog zdravlja, intuitivne, uzročno-posledične veze nisu dobro shvaćene.

Depresivna osoba takođe može imati koristi od terapije – na što se zagovornici blagostanja često pozivaju, ali pristojno stanovanje može biti još efikasnije. Javna politika zasnovana na blagostanju stoga još uvek nema teorijsku potporu.

Takođe, za neke kontekste donošenja politika biće potreban veći nivo detalja. Kvalitativna istraživanja, a ne obimna istraživanja s unapred definisanim pitanjima, upućuju na širi raspon razmatranja koja utiču na blagostanje. Na primer, nedavno sprovedena studija u Ujedinjenom Kraljevstvu, koju su koproducirali istraživači i ljudi koji proživljavaju siromaštvo, otkrila je da, iako su osnovne materijalne potrebe, uključujući zdravlje, važne za blagostanje, autonomija i osećaj svrhe jednako su važni.

Agregatni pokazatelji odozgo prema dole koje su osmislili društveni naučnici i statističari ne mogu izmeriti takve rezultate. Iako istraživanja koja se temelje na vremenu neće uvek biti praktična, važno je imati na umu da je koncept blagostanja mnogo bogatiji od većine drugih ekonomskih pokazatelja.

Ovde su navedeni sveobuhvatni pristupi bogatstvu i blagostanju komplementarni – resursi mereni prvim pružaju sredstva za postizanje drugog. Politički okvir Novog Zelanda zaista čini tu vezu eksplicitnom. U tim alternativnim pristupima proceni i merenju ekonomskog uspeha zajednice ili zemlje postignuta je određena količina praktičnog napretka u definisanju koncepata, stvaranju metrike i izgradnji stručnog konsenzusa o smeru u kojem bi trebalo da se ide.

Odbacivanje BDP-a kao glavnog merila prosperiteta uvek je bilo nemoguće u nedostatku širokog dogovora o tome koja bi mogla biti alternativa. Biće potrebno još mnogo godina rada na statistikama za razvoj sofisticiranog i dobro ukomponovanog okvira kao što je BDP i s njim povezani ekonomski pokazatelji. Ipak, smer promene je jasan, a podsticaj da se ona ostvari moćan.