Da li ćemo svaku novčanu pomoć morati skupo da platimo?

Prema podacima sajta Ourworldindata.org u Srbiji je vakcinisano više od 3,8 miliona ljudi. Vlast apeluje svakodnevno na građane da se vakcinišu u što većem broju kako bi se što pre vratili normalnom životu.

Vlasti u Srbiji obećale su i poklon od 3.000 dinara svima koji prime bar jednu dozu vakcine do 31. maja. Međutim, u vreme krize svaki novac koji se izdvaja iz budžeta bez plana može rezultirati manjkom u državnoj kasi, koliko god da je svrha opravdana.

“Odluka o novcu za vakcinisane je svakako jedna od ad hoc odluka koje nisu u vezi sa planiranim izdacima budžeta i predstavljaju loš presedan u načinu vođenja fiskalne politike. Nema sumnje da se do efikasnijeg procesa vakcinacije moglo doći drugim sredstvima, tj. bez dodatnih troškova da je kampanja za vakcinaciju bila dobro osmišljenja i odlučno vođena”, kaže za Biznis.rs izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika, Tanja Jakobi.

Naša sagovornica ocenjuje da sa druge strane ovakva odluka, kao i odluka o dodeljivanju pomoći svim građanima bez izuzetka, govori u prilog tome da se davanja iz budžeta (u koji se slivaju sredstva poreskih obveznika ) „personalizuju“ i predstavljaju sredstvo za jačanje veze između onog ko ih najavljuje i izborne baze.

“Naposletku, to dovodi do toga da klizimo ka situaciji u kojoj ćemo ponovo biti zabrinjavajuće zadužena zemlja, koja će se spremati na novi krug fiskalne stabilizacije. Kao što su već izračunale neke od kolega, svakih 30 evra koje smo ‘dobili’ skupo ćemo vratiti, odnosno otplatiti”, upozorava Jakobi.

Uz ubrzanu masovnu vakcinaciju i popuštanje epidemioloških mera domaća privreda ne bi trebalo, po oceni analitičara, da beleži značajne gubitke.

S obzirom na prognozu MMF i drugih međunarodnih organizacija koje očekuju rast BDP Srbije za oko pet odsto i izveštaja analitičara koji beleže dosta dobre rezultate u gotovo svim privrednim granama u Srbiji, jasno je da postoji manje-više neprekinut trend vraćanja privrede u normalne tokove.

“Treba, međutim, imati u vidu da je srpsko zaostajanje bilo manje zbog toga što je i naša privreda bila manje izložena svetskim šokovima, a to znači i manje sofisticirana. Po pravilu, jednom kada krene uspon takve privrede ostaju na niskim stopama privrednog rasta, a one koje su tehnološki naprednije znatno brže rastu, što još više povećava jaz između onih prvih i ovih drugih”, kaže izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

U Srbiji je važnost digitalne transformacije prepoznata i oličena u nekoliko dokumenata, kao što su Strategija pametne specijalizacije, Strategije razvoja veštačke inteligencije i Strategije industrijskog razvoja. Takođe, povećano je finansiranje inovacionih potencijala u srpskoj privredi i nauci, kroz Fond za inovacionu delatnost i Fond za nauku, i doneta su odgovarajuća rešenja u poreskoj politici i u vezi sa regulacijom alternativnog finansiranja, ali je ovde reč o veoma malom sloju inovativnih entiteta (preduzeća, startapova, instituta) u odnosu na ostatak privrede. 

Ipak, i pored saniranja posledica pandemije koje nisu ostavile velikih tragova na domaću privredu, postoje problemi koje treba hitno rešavati.

“Urgentni problemi naše privrede nisu vezani toliko za pandemiju koliko za reformski proces, koji je posustao dosta pre nego što smo se uopšte suočili sa pandemijom. U tom smislu mi se i dalje nalazimo pred istim izazovima pred kojima smo i bili, a to je vladavina zakona, smanjivanje korupcije, transparetnost javnih nabavki i slično. S obzirom na način vođenja fiskalne politike, čini se da ćemo i ovde brzim tempom poništiti verovatno i jedini nesporan reformski uspeh, a to je fiskalna stabilizacija”, zaključuje Tanja Jakobi.