DEFICIT BUDŽETA SRBIJE U NAREDNOJ GODINI NE BI TREBALO DA BUDE VEĆI OD DVA ODSTO BDP Fiskalni savet Vladi dao preporuke za zaustavljanje rasta javnog duga u 2021.

AnalizaIntervjuU fokusu

10.11.2020 09:34 Autor: Ljiljana Begović

DEFICIT BUDŽETA SRBIJE U NAREDNOJ GODINI NE BI TREBALO DA BUDE VEĆI OD DVA ODSTO BDP Fiskalni savet Vladi dao preporuke za zaustavljanje rasta javnog duga u 2021. DEFICIT BUDŽETA SRBIJE U NAREDNOJ GODINI NE BI TREBALO DA BUDE VEĆI OD DVA ODSTO BDP Fiskalni savet Vladi dao preporuke za zaustavljanje rasta javnog duga u 2021.
Rebalansom ovogodišnjeg budžeta predviđen je rekordno visok deficit, veći za oko 40 odsto u odnosu na do sada najveće deficite iz 2012. i 2014,... DEFICIT BUDŽETA SRBIJE U NAREDNOJ GODINI NE BI TREBALO DA BUDE VEĆI OD DVA ODSTO BDP Fiskalni savet Vladi dao preporuke za zaustavljanje rasta javnog duga u 2021.

Rebalansom ovogodišnjeg budžeta predviđen je rekordno visok deficit, veći za oko 40 odsto u odnosu na do sada najveće deficite iz 2012. i 2014, tako da će njegovo oštro smanjenje u narednoj godini predstavljati veliki izazov, ocenuje Fiskalni savet.

Predloženi rebalans budžeta Republike nam donosi manjak u republičkoj kasi od 483 milijardi dinara (8,8 odsto BDP), dok je planirano da deficit na nivou opšte države iznosi 492 milijardi dinara ili 8,9 odsto BDP.

„Zapravo, novi fiskalni plan Vlade nam ukazuje na to da je aktuelna zdravstvena kriza pogodila domaće javne finansije znatno jače nego što se to prvobitno predviđalo, pa će utoliko biti veći izazov da se one ponovo dovedu u red u sledećoj godini“, kaže za Biznis.rs, Specijalni savetnik Fiskalnog saveta Srbije Slobodan Minić.

Foto:Slobodan Minić,, Fisklani savet

Javni dug će na kraju ove godine iznositi oko 60 odsto BDP, što je za Srbiju dugoročno neodrživo. Naime, mi plaćamo u proseku skoro dvostruko veću kamatnu stopu na dug od razvijenih evropskih zemalja, dok je naš dug skuplji u poređenju sa CIE za oko 50 procenata, kažu u Fiskalnom savetu.

Preporuke Fiskalnog saveta odnose se na plate u javnom sektoru i skromniju procenu rasta BDP

Fiskalni savet je preporučio Vladi da pripremi budžet za sledeću godinu tako da planirani fiskalni deficit ne premaši dva odsto BDP. Eventualno bi bilo prihvatljivo da deficit bude i nešto veći, ali samo ako bi to povećanje bilo rezultat planiranja veće rezerve za eventualne dodatne troškove za zdravstvenu zaštitu stanovništva u slučaju da epidemija potraje.

Uz oprezne projekcije privrednog oporavka, fiskalni deficit od dva odsto BDP bi s velikom izvesnošću omogućio zaokret rastuće putanje javnog duga, smatraju u Fiskalnom savetu i ističu da privredni oporavak u sledećoj godini još uvek nije moguće pouzdano proceniti, posebno kad se ima u vidu ponovno razbuktavanje epidemije širom Evrope.

„Vlada bi zato budžet trebalo da pripremi uz skromniju procenu rasta BDP u 2021, prema našim procenama najviše do četiri odsto“, navodi Minić i dodaje da je penzije potrebno uvećavati u skladu sa zakonski usvojenom „švajcarskom“ formulom, bez dodatnih povećanja.

Jedna osoba daje drugoj evre
Foto: Pixabay.com

Investiranje nastavljeno uprkos pandemiji

Jedna od dobrih stvari iz ove godine je to što je Vlada uspela da poveća javne investicije uprkos krizi, što je odličan rezultat.

„Smatramo da bi javne investicije i u 2021. trebalo da ostanu na nivou od 5,2 odsto, ali uz poboljšanje strukture ulaganja – više u zdravstvo, prosvetu i zaštitu životne sredine. Ova kriza bi mogla da se oduži, a javne investicije su najbolji podsticaj koji država može da pruži privrednom rastu“, navodi Specijalni savetnik Fiskalnog saveta.

Najvažnija preporuka Fiskalnog saveta Vladi Srbije za predstojeći budžet je da ostane na snazi čvrsta kontrola zarada u javnom sektoru.

„To nije samo važno za smanjenje fiskalnog deficita u 2021. već je i ekonomski opravdano. Ovi budžetski izdaci dostigli su u ovoj godini 10,4 odsto BDP, a to je više nego što je slučaj u nama sličnim zemljama. Takođe, zarade u javnom sektoru su već značajno veće nego u privatnom, a i sigurnost posla je veća“, kaže Slobodan Minić.

Papiri i digitron, novac pod stegom
Foto: Pixabay.com

„Naše računice pokazuju da bi u sledećoj godini trebalo razmotriti zaustavljanje rasta plata u sektoru države, ili eventualno ograničiti povećanja do očekivane stope inflacije (oko dva procenta). Takođe bi kao opcija mogli da se uvedu jednokratni bonusi za deo zaposlenih koji rade u uslovima povećanog rizika ili imaju povećan obim posla, poput zdravstva i prosvete. Nešto više dolazi u obzir tek negde u drugoj polovini sledeće godine ako se pokaže da su privredna kretanja zaista daleko bolja od planiranih“, zaključuje Slobodan Minić.

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.