Dizel ključni problem, savetuje se rad od kuće i vožnja par-nepar

Analitičari banke JPMorgan Chase upozoravaju da kriza na tržištu nafte već počinje da nanosi ekonomsku štetu u Aziji, pri čemu je dizel postao ključni problem, dok nagli rast cena usporava transport i putovanja.

Zbog toga vlade uvode vanredne mere za štednju goriva, neke zemlje skraćuju radnu nedelju, zatvaraju škole ili prelaze na onlajn nastavu, dok druge ograničavaju kretanje i podstiču rad od kuće. Istovremeno, države pokušavaju direktno da utiču na tržište goriva kako bi stabilizovale cene, prenosi Guardian.

Kako cena avionskog goriva raste ka 200 dolara po barelu, aviokompanije sve češće ukidaju neisplative linije, jer više nije dovoljno samo smanjivati troškove. U mnogim regionima potražnja ne opada dobrovoljno, već zato što energenata jednostavno nema dovoljno.

Potražnja za naftom se kratkoročno teško smanjuje, jer većina sektora nema brzu alternativu, fabrike koriste mazut, avioni kerozin, a automobili benzin. Zbog toga rast cena postaje neizbežan način da se smanji potrošnja kada ponuda opadne.

Međunarodna agencija za energetiku preporučila je vladama hitne mere poput smanjenja brzine na autoputevima, deljenje vožnji i rada od kuće, kao i ograničavanja vožnje u gradovima po principu par-nepar registarskih tablica. Ove preporuke dolaze nakon velikih poremećaja u snabdevanju izazvanih napadima na energetsku infrastrukturu na Bliskom istoku.

Sve više analitičara upozorava na fenomen „uništavanja potražnje“, kako cene nafte i gasa rastu zbog smanjene ponude, potrošnja mora da padne. Primeri toga već se vide, Egipat ograničava potrošnju struje, dok Indija preusmerava energente ka domaćinstvima i bolnicama, ostavljajući kompanije u problemu.

Evropske aviokompanije Lufthansa i Air France-KLM upozoravaju da će rast cena goriva dovesti do skupljih karata. Iako su neke troškove ranije osigurale, ne mogu dugo da izbegnu prebacivanje troškova na putnike. Pojedine kompanije menjaju rute i povećavaju broj letova ka Aziji kako bi zaobišle problematične zone.

Prema podacima monitora za avionsko gorivo Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj (IATA) cena kerozina je već krajem prošle nedelje bila za 94 odsto viša od godišnjeg proseka, dok je cena sirove nafte ponovo naglo porasla u četvrtak nakon eskalacije sukoba.

Kada je reč o uticaju krize na turizam, konsultantska kuća Oxford Economics procenjuje da je oko 28 miliona putovanja iz zemalja Bliskog istoka ugroženo. Istovremeno, zemlje poput Turske, Francuske i Velike Britanije mogle bi da pretrpe gubitke, a destinacije poput Španije, Portugala i Grčke mogle bi imati koristi kao alternativne opcije za putnike.

Novi talas napada na gasnu infrastrukturu Irana i Katara mogao bi veoma skupo da košta ceo svet. Blokada Ormuskog moreuza sada više ne deluje kao najgori scenario. Pitanje je šta ako se,  nakon njegovog deblokiranja, izgubljene količine gasa ne vrate na svetsko tržište? Razaranja su velika i obnova će potrajati dugo, a novi udari na energetsku infrastrukturu mogli bi izazvati dodatne ekonomske gubitke širom sveta.

Izrael je u sredu napao veliko gasno nalazište Južni Pars u Iranu. Kao odgovor, Iran je gađao energetske objekte u zemljama Persijskog zaliva. Iran je dva puta lansirao balističke rakete na ogroman industrijski kompleks Ras Lafan, čija je površina tri puta veća od Pariza. Iz tog kompleksa je dolazila oko petina svetskih isporuka tečnog prirodnog gasa. Ras Lafan je građen tri decenije uz ulaganja od više stotina milijardi dolara.

Cene nafte i gasa pale su u petak ujutru nakon što je izraelski premijer Benjamin Netanjahu nagovestio da će odložiti dalje napade na iransko gasno polje, na zahtev američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump). Cena sirove nafte Brent pala je za oko jedan odsto na 107,65 dolara po barelu. To je znatno niže u odnosu na maksimalnih 119 dolara u četvrtak, ali je i dalje skoro 50 procenata viša nego pre početka sukoba.